INTERVJU Ognjen Radonjić: Srbija je kolonija, a Vučić njen “uspešni“ upravnik

danas.rs

Sankcije su simboličan čin kojim treba da se ogradimo do Rusije. Uostalom tako je više-manje i u Evropi – oni i dalje uvoze rusku naftu i gas što im je ključno za funkcionisanje njihovih privreda.

Sa druge strane, zbor rekordnog skoka cena hrane i energenata Rusija je značajno povećala svoje izvozne prihode, tako da ne vidim da ih te sankcije nešto posebno pogađaju. Tako da osim Zapadnog licemerja, te sankcije služe kao meki pritisak za rešavanje statusa Kosova – kaže u razgovoru za Danas Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

*Imajući u vidu da Vučič često menja izjave i povlači neočekivane poteze, šta predviđate da će biti koliko sutra?

– Što se tiče predsednikovog manipulisanja javnim mnjenjem to je njegova uobičajena strategija, zavisno od dnevnih rejting izveštaja koje dobija. Primera radi, nije se on odlučio za navodnu zabranu iskopavanja litijuma zato što se uplašio ljudi na autoputu već zato što je protest podržao Novak Đoković. Pokazatelj njegove veštine vladanja je to što se ubrzo nakon toga Đoković našao na njegovom i nedugo potom, Vulinovom kanabeu, kao i naprednjačkom predizbornom spotu. Tako da sutra se ništa neće desiti osim uobičajenog kuvanja javnog mnjenja sa ciljem da se ono dalje sedira, podgrevaju egzistencijalni strahovi, da oni koji tome i dalje odolevaju konačno prestanu da misle svojom glavom i da se dokrajči svaka pomisao na promenu.

*Aleksandar Vučić je u prekjučerašnjem intervjuu za Blumberg rekao da se mesecima nije čuo sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, naznačivši da je učešće Rusije u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Srbijom samo šest odsto, kao i da Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine. Kako ste razumeli ovaj „paket“ izjava?

– Za unutrašnju upotrebu. Ono što je ključno je da naša privreda ne može da funkcioniše bez ruske nafte i gasa. Najveći srpski gigant je NIS koji je u ruskom vlasništvu. On uplaćuje masivne poreze i zapošljava hiljade ljudi. Sa druge strane, to što Srbija podržava teritorijalni integritet Ukrajine, šalje joj humanitarnu pomoć i prodaje oružje samo otkriva činjenicu da ključno zavisimo od Zapadnih investicija i trgovine sa Zapadom. Ukoliko bi se ovaj kanal zatvorio srpska privreda bi koliko sutra kolabirala. Između Scile i Haribde izbor ove vlasti je odugovlačenje, a kao što znamo, sa odugovlačenjem će ponude koje Srbija dobija biti sve gore. To nam se desilo devedesetih i desiće se opet, a krajnji ishod nećemo izbeći. U međuvremenu, ova klika produžava svoj vek trajanja i bogati se otimajući javne resurse.

Srbija je već priznala suverenitet Kosova 

*Govorivši o Kosovu, Vučić je rekao da bi trebalo ići malim koracima ka normalizaciji odnosa, umesto očekivanja da se ceo slučaj reši brzo, kako predviđaju drugi učesnici u tom procesu – za najviše par meseci. Verujete li da Srbija ima mogućnosti da odugovlači priznanje Kosova? 

– Prethodno sam pomenuo da će se vremenom taj prostor sužavati. Imam utisak da je sve ovo igranka u zajedničkoj režiji Zapada, srpskog vladara i Kurtija. Nisam siguran koji je vremenski horizont, ali čini mi se da je strategija jasna – simuliraju se pregovori i prateća borba za tzv. nacionale interese. Bez podrške Zapada, ova garnitura ne bi mogla da dođe na vlast, a podršku nije mogla da dobije ukoliko nije obećala rešavanje statusa Kosova – formalno ili neformalno. Na tom putu simuliraju se sukobi i podizanje tenzija. Srpski narod na Kosovu se zastrašuje i tu se javlja predsednik kao veliki spasilac. Porazi se prikazuju kao pobede – naprednjački kadrovi na Kosovu su sastavni deo Vlade čime priznaju suverenitet Kosova, a istovremeno su isterali Srbe iz institucija i ostavili ih bez posla čime se otvorila mogućnost da sada Albanci uđu u te institucije. Podižu se barikade, i onog momenta kada američki ambasador kaže da je dosta, cela operacija se obustavlja. Sve se vrti oko Kurtijevog zatezanja u vezi ZSO i navodnog nepristajanja naše strane da prizna suverenitet Kosova, iako smo ga već priznali ulaskom u kosovsku Vladu.

*Na šta se računa?

– Čini mi se da se ide na to da Srbi dobiju ZSO, a sa druge strane da se formalno-neformalno reši status Kosova. Ne vidim drugi put jer u Evropu ne može a se uđe bez jasno definisanih granica. Takođe, Amerika i NATO na Balkanu zatvaraju svoj bezbedonosni krug u odnosu na Rusiju jer je Srbija crna rupa koja je u potpunosti okružena NATO snagama. Sastavni deo ovog pozicioniranja je uspostavljanje potpune američke dominacije u Evropi kroz suzbijanje Rusije i Kine. Naša funkcija je da budemo kolonija na čijem čelu se nalazi kolonijalni upravnik i naš vođa sasvim uspešno obavlja tu funkciju – masovna je emigracija radne snage, posebno obrazovane ka Zapadu, izvor smo jeftine domaće radne snage, strane investicije su usmerene na manuelne poslove, ekološka smo deponija i praonica para. Okupacija medija, propaganda i neprekidno glumatanje, prenemaganje i pretvaranje u žrtvu služe tome da se prikrije naš kolonijalni status. Njegova pozicija u odnosu na Zapad se jasno reflektuje kada sedi izolovan, po strani na panelu o Zapadnom Balkanu ili u pačećoj klupi kod Trampa.

Ulaže se u monopol sile kako bi se građani disciplinovali na unutrašnjem planu 

*Veliki deo stručne javnosti ocenjuje da Amerika neće dozvoliti otvaranje još jednog fronta, aludirajući na ovdašnji region. Da li Rusija ima snage i kapaciteta da, ukoliko ima takve namere, ipak ostvari taj plan i na koji način?

– Rusija naravno ima interes da destabilizuje region, ali su kapaciteti ograničeni iz prostog razloga što smo okruženi NATO snagama. Primera radi, da Rusija hoće besplatno da nam isporuči gas i naftu, ta nafta i gas nemaju načina da dođu do Srbije ukoliko Zapad blokira prolaz. Šta će nama tolika ulaganja u vojsku, specijalce i naoružanje? Protiv koga ćemo mi da ratujemo? Protiv NATO? Naravno, to su sve petparačke priče sa propagandnim ciljem kreiranja iluzije da je Srbija samostalna i vojno nadmoćna u regionu. Zapravo, ulaže se u monopol sile kako bi se građani na unutrašnjem planu disciplinovali – zarobljena policija i sudstvo i specijalci na ulicama su moćno sredstvo za odvraćanje od bilo kakve pobune i moćno sredstvo da, ukoliko se pobuna desi, bude efikasno ugušena.

Kako ste razumeli takozvani šamar SAD Vučiću zbog postavljanja Aleksandra Vulina na čelo BIA?

– U kontekstu prethodno rečenog – Amerika zatvara svoj bezbedonosni krug u odnosu na Rusiju i na čelu bezbedonosne agencije ne može da bude neko ko je špijunirao ruske opozicionare u Rusiji i podatke ustupao ruskim službama. Mislim da je to njihov jedini motiv, a ne taj što je njegova ključna funkcija da prikrije veze vlasti sa organizovanim kriminalom.

Zapad ne interesuje demokratija i vladavina prava

*Ako zamislimo situaciju u kojoj Srbija prizna Kosovo, uvede sankcije Rusiji, obnovi saradnju sa drugim susednim državama, dakle ispuni to što EU i SAD trenutno zahtevaju od Vučića, da li će tada doći u fokus međunarodne zajednice na red kritika prirode vladavine ovog režima, koja je ocenjena kao autokarska, odnosno činjenice da je Srbija jedna od najneslobodnijih, najkorumpiranijih, najsiromašnijih država u Evropi?

– Kolonije su siromašne i korumpirane, a glavno sredstvo ogromne preraspodele javnih resursa u privatne džepove je diktatura. Tako da ne mislim da Zapad interesuje demokratija i vladavina prava. Oni se samo verbalno za to zalažu, a onda organizuju pregovore vlasti i opozicije sa krajnjim ishodom neslobodnih i neregularnih izbora. Svi ovi potezi zapravo služe da se legitimizuje vlast naprednjaka jer Zapad u odnosu na njih ima neispunjena potraživanja. Sada Zapad organizuje posredovanje između vlasti i opozicije kako bi se uspostavio dijalog u Skupšini? Normalno bi bilo da se taj dijalog podrazumeva, ali ako ste prethodno legitimizovali neregularne i neslobodne izbore kakav ste drugi ishod mogli da očekujete? I sve oni to znaju, ali nas zamajavaju u sinhronizaciji sa vlastima.

*Kako načelno vidite ulogu opozicije u ovim procesima? I leve i desne i one u takozvanoj sredini, kao i, ako je ima, koja je to opozicija istovremeno kritična, ali i sa naznakama za saradnju sa režimom u određenom trenutku?

– Proruska opozicija je čedo ove vlasi i njena funkcija je zastrašivanje u smislu da i od ove vlasti postoje gori tako da smo prinuđeni da prihvatimo ono što se nudi. Njih ne zanima demokratija, već isključivo raspirivanje netolerancije i strahova. Ovaj drugi deo opozicije, prozapadni, je čini mi se zadovoljan svojim trenutnim pozicijama. Lebde u svojim sujetama i želji za samopromocijom bez naznaka bilo kakve smislene koordinacije. Umesto da se razlete po Srbiji, razgovaraju sa lokalnim stanovništvom, osnivaju i jačaju svoje lokalne odbore, razviju svoja glasila na društvenim mrežama, oni se razmeću time ko je šta rekao u Skupštini što u uslovima zarobljenih medija i privrede nema nikakvog efekta osim podizanja nivoa ličnog zadovoljstva. Indikativno je da ovim delom opozicione scene i dalje dominiraju ljudi koji su gubili na izborima 2012, 2014, 2016, 2017 i 2022.

Ključni sastojak diktature je korupcija

*Verujete li da, uprkos brutalnoj medijskoj propagandi, rejting SNS ima tendenciju pada, a u susret mogućim izborima na proleće?

– Ne. Ova vlast se ne može smeniti na izborima. Biće na vlasti dok god odgovaraju Zapadu. Kite se borbom za nacionalne interese, a nemaju nikakvu ideologiju i jedini cilj im je opstanak na vlasti. Ne sporim da postoji manji deo stanovništva koji je egzistencijalno ucenjen i koji se plaši. Takođe, verujem da postoji i jedan deo stanovništva kome je mozak toliko ispran da veruju kolonijalnom upravniku i pre nego što bilo šta izusti. Ipak, to nisu dovoljni uslovi za opstanak diktature. Ključni sastojak je korupcija i ona, po mom mišljenju, preteže. Čarls Darvin je ustanovio da će se u procesu evolucije na sledeće generacije biljnog i životinjskog sveta prenositi osobine koje im pomažu u opstanku. U našem slučaju, to je podaništvo za veću ili manju sinekuru. Problem je u tome što je ova perspektiva individualna i protivna je evoluciji jedne društvene zajednice. Pojedinci na individualnom nivou osećaju benefite koje ne bi imali prilike da okuse u meritokratskom sistemu, ali se ovi individualni benefiti kose sa opštim interesom zbog čega naše društvo neumitno propada sa tendencijom ubrzanja.

*Kako ocenjujete srpsku ekonomiju u ovo, od strane režima nazvano –  „zlatno doba“?

– Da se nadovežem na prethodno pitanje – ne živimo mi zlatno doba, već oni koji su na vlasti i njima bliski ljudi iz sveta biznisa i kriminala. Mi se suočavamo sa privrednom, demografskom, obrazovnom, zdravstvenom i kulturološkom katastrofom. Veliki broj ljudi koji ne želi da učestvuje u ovom zločinu prema sopstvenom narodu napušta zemlju i trajno nas ostavlja bez radnih, obrazovnih i demokratskih kapaciteta. Umesto da se bavimo pitanjima na koje možemo da utičemo kao što su standard života, slobode, demokratija, mediji, vladavina prava, mi se bavimo pitanjima na koje nemamo nikakav uticaj kao što su svetska geostrateška pomeranja i rešavanje statusa Kosova. Stalno nam bacaju mamce i odvlače nam, nažalost uspešno, pažnju – pilates, joga, prisustvo predsednikovog sina na proslavi, a u pozadini niko nije odgovoran za poginule rudare, raspad energetskog sistema i protura nam se kroz noge privatizacija EPS.

Ekstaza kolonijalnog upravnika

Propaganda nam je toliko izmenila percepciju da nismo u stanju da se suočimo sa elementarnim činjenicama – da hoćemo stadione dok nam se bolesna deca leče u inostranstvu pomoću sms poruka, da nam je važnije da se naoružamo nego da ulažemo u kulturu, obrazovanje i zdravstvo, da nam se stanovništvo neprekidno smanjuje kako zbog emigracije tako i zbog zastrašujućeg negativnog prirodnog priraštaja. Govori se o moćnom srpskom BDP iako on sporije raste od BDP uporedivih zemalja Centralne i Istočne Evrope, realna individualna potrošnja u Srbiji je na nivou od 53% proseka EU, dok je srpski BDP na nivou od 44% proseka EU. Ono što je važno reći je da se ne govori o tome kako je rast BDP raspodeljen odnosno da većinu ovog prirasta prisvaja manjina na vlasti i njihovi saradnici. Takođe, često se zanemaruje činjenica da je naš, ionako mlitav rast, praćen ogromnim zaduživanjem države i ekološkom devastacijom. Ove dugove ćemo vraćati mi, a ne oni, a prirodu koju smo uništili je teško moguće revitalizovati.

*Mi smo više od trideset godina izloženi procesu demodernizacije. Struktura privrede je neodrživa, društvena struktura deformisana, društvena pokretljivost bitno smanjena, a kulturu je zamenio tabloidni haos. Društvo Srbije, čak i u svojoj biološkoj supstanci, polako umire. Ima li onda nade?

– Ima dok god postoje ljudi, koliko god da ih je malo, koji su odlučni u borbi za bolje društvo. Ukoliko taj izvor presahne, kolonijalni upravnik će doživeti ekstazu i mrak će progutati preostale zračke svetlosti.

Podijeli:

Related posts

Leave a Comment