Metode koje koristi ruska propaganda, opisane od strane ruskog novinara:

“Studirao sam na Fakultetu za novinarstvo Moskovskog državnog univerziteta. Imali smo vojni odeljak. U atmosferi tajnosti, učili su nas posebnoj borbenoj propagandi – umetnosti sejanja razdora u redovima neprijatelja uz pomoć dezinformacija i manipulacije svesti.

Reći cu vam, to je strašna stvar. Ne šalim se.

Borbena ili „crna“ propaganda dozvoljava bilo kakvo izvrtanje stvarnih činjenica radi rešavanja propagandnih problema. To je efikasno oružje koje se koristi isključivo u svrhu isključivanja mozga neprijatelja.

Metod „trula haringa“. Metod „obrnuta piramida“. Metod „velika laž“. Princip „40 do 60“. Metod „apsolutno očigledno“.

Takođe znate sve te metode i tehnike. Samo toga niste svesni. Kako je i zamišljeno.

Učili su nas da koristimo posebne propagandne tehnike protiv vojnika neprijateljske vojske. Danas se koriste protiv civilnog stanovništva naše sopstvene zemlje.

Dve godine sada, čitajući ruske novine ili gledajući televizijske emisije, sa zanimanjem sam primetio da ljudi koji koordiniraju distribuciju i tumačenje vesti u Rusiji očigledno uče iz istog udžbenika kao i ja, od istog veselog pukovnika ili njegovih kolega.

Na primer, metod „trula haringa“. Funkcioniše ovako. Izabere se lažna optužba. Važno je da je što prljavija i skandaloznija. Na primer, sitna krađa, zlostavljanje dece ili ubistvo, po mogućstvu iz pohlepe, dobro funkcionišu.

Cilj „trule haringe“ nije dokazati optužbu. Cilj je izazvati široku, javnu diskusiju… Kako je nepravedna i nefer.

Ljudska psiha je takva da, čim optužba postane predmet javne diskusije, neizbežno se pojavljuju njeni „pristalice“ i „protivnici“, „stručnjaci“, žestoki „tužioci“ i vatreni „branioci“ optuženog.

Ali bez obzira na njihova mišljenja, svi učesnici u diskusiji iznova i iznova izgovaraju ime optuženog u vezi s prljavom i skandaloznom optužbom, time sve više utrljavajući „trulu haringu“ u njegovu „odeću“, dok konačno „miris“ ne počne da ga prati svuda. Pitanje „ubio-ukrao-zaveo ili ne“ postaje glavno kada se pomene njegovo ime.

Ili, na primer, metod „40 do 60“ koji je izmislio Gebels. Sastoji se u stvaranju medija koji daju 60 posto svojih informacija u interesu neprijatelja. S druge strane, na taj način zarađujući njegovo poverenje, preostalih 40 posto koriste za izuzetno efikasnu, zahvaljujući tom poverenju, dezinformaciju.

Tokom Drugog svetskog rata, postojala je radio stanica koju je slušao antifašistički svet. Mislilo se da je britanska. Tek posle rata ispostavilo se da je to zapravo bila Gebelsova radio stanica, koja je radila po principu „40 do 60“ koji je on razvio.

Metod „velika laž“ je veoma efikasan. Pomalo je sličan metodu „trula haringa“, ali zapravo funkcioniše drugačije. Suština mu je da publici ponudi takvu univerzalnu i strašnu laž sa najvišim stepenom uverenja da je gotovo nemoguće verovati da je moguće lagati o takvoj stvari.

Trikk ovde je u tome što pravilno sastavljena i dobro izmišljena „velika laž“ izaziva takvu duboku emocionalnu traumu kod slušaoca ili gledaoca da onda dugo vremena određuje njegova mišljenja, uprkos svim argumentima logike i razuma.

Lažni opisi surove zloupotrebe dece ili žena posebno dobro funkcionišu.

Recimo da će poruka o razapetom detetu zbog duboke emocionalne traume koju izaziva dugo vremena određivati stavove osobe koja je primila tu informaciju, bez obzira koliko je kasnije neko pokušavao da ubedi koristeći logičke argumente.

Ali naš veseli pukovnik posebno je cenio metodu „apsolutnih dokaza“, koja donosi, iako ne brzo, ali pouzdane rezultate.”

Umesto dokazivanja nečega, predstavljate ono što želite da ubedite publiku kao nešto očigledno, podrazumevano i stoga bezuslovno podržano od ogromne većine populacije.

Upkos svojoj naizglednoj jednostavnosti, ovaj metod je neverovatno efikasan, pošto ljudska psiha automatski reaguje na mišljenje većine, težeci da mu se pridruži.

Važno je zapamtiti da većina mora nužno biti preovlađujuća, i njena podrška apsolutna i bezuslovna – inače želja za pridruživanjem neće nastati.

Međutim, ako su ovi uslovi ispunjeni, broj pristalica „pozicije većine“ počinje postepeno, ali sigurno rasti, i vremenom se eksponencijalno povećava – uglavnom zbog predstavnika nižih društvenih slojeva, koji su najosetljiviji na „efekat pripajanja“.

Jedan od klasičnih načina podrške metodu „apsolutnih dokaza“ je, na primer, objavljivanje rezultata različitih socioloških istraživanja koja demonstriraju apsolutno društveno jedinstvo po nekom pitanju.

Metode „crne“ propagande, naravno, ne zahtevaju da ovi izveštaji imaju bilo kakve veze sa stvarnošću.

Mogao bih nastaviti. Zapravo, učili su nas celu godinu, a lista metoda je prilično dugačka. Iako to nije važno.

Važno je, međutim, sledeće. Metode „crne“ propagande utiču na publiku na nivou dubokih psiholoških mehanizama na takav način da posledice tog uticaja ne mogu biti uklonjene uobičajenim logičkim argumentima.

„Velika laž“ postiže ovaj efekat kroz emocionalnu traumu. Metod apsolutnih dokaza je kroz „efekat pripajanja“. „Trula haringa“ – uvodi u um publike direktnu asocijaciju između objekta napada i prljave, skandalozne optužbe.

Jednostavno rečeno, specijalna borba propagande pretvara osobu u zombija koji ne samo da aktivno podržava stavove usađene u njegov um, već se i agresivno suprotstavlja onima koji imaju drugačija mišljenja ili pokušavaju da ga ubede u nešto drugo koristeći logičke argumente.

Ne može biti drugačije. Svi metodi borbe i specijalne propagande ujedinjeni su jednim ciljem. Cilj je oslabiti neprijateljsku vojsku unošenjem unutrašnjeg razdora, međusobne mržnje i nepoverenja među njegovim redovima.

Danas se ti metodi koriste protiv nas. Rezultat na koji vode je tačno onaj za koji su stvoreni. Međutim, međusobna mržnja i unutrašnji razdor nastaju ne u vojsci neprijatelja, već u našim domovima i porodicama.

Samo izađite napolje i vidite kako se zemlja promenila tokom poslednje tri godine. Čini mi se da specijalna borba propagande deluje još efikasnije protiv sopstvenog stanovništva nego protiv neprijateljskih vojnika.

Verovatno zato što, za razliku od neprijateljskih vojnika, civili ne mogu da se zaštite.

Vladimir Jakovljev, 2016.

Podijeli:

Related posts

Leave a Comment