Nakon proboja brane Nova Kahovkau na jugu Ukrajine, mnogi su se pitali zašto bi Rusija izvršila takav napad koji bi imao razorne posljedice po Krim.
Da li je ruski preśednik Vladimir Putin odustao od tog anektiranog poluostrva?
Ukrajinski predśednik Volodimir Zelenski vjeruje da bi to zaista moglo biti tako, ali se neki ne slažu.
Anders Aslund, ekonomista i vanredni profesor na Univerzitetu Džordžtaun, napravio je poređenje između uništavanja brane i načina na koji je irački predśednik Sadam Husein zapalio naftne bušotine 1991. godine kada je bio primoran da napušti Kuvajt.
„Kada izgubite teritoriju, onda je uništite“, rekao je za Njuzvik Oslund, koji je bio ekonomski savjetnik vlada Rusije i Ukrajine.
„Mislim da je to nešto što radite kada odustanete.“
Brana igra važnu ulogu u snabdijevanju Krima.
„Śeverni Krimski kanal, koji doprema oko 85 odsto vode na Krim, uzima vodu iz Nove Kahovke. Bez toga, Krim nije dugoročno održiv“.
Aslund navodi da bi uništavanje brane moglo uništiti poljoprivredu Krima. Većina vode iz Śevernokrimskog kanala koristi se za poljoprivredu, ali je jedna petina korišćena i za piće.
Penzionisani pukovnik američkih marinaca Mark Kancian jedan je od onih koji ne misle da je Rusija napuštila Krim.
„Nema šanse da Putin signalizira da odustaje od Ukrajine. Krim je bio velika nagrada i Rusija će ga zadržati po svaku cijenu“, rekao je Kancijan.
On, međutim, smatra i da je Rusija odgovorna za rušenje brane i da se na takav korak odlučila kako bi usporila ukrajinsko napredovanje.
„To bi bio klasičan odbrambeni potez koji su mnoge zemlje često činile u prošlosti“.
Analitičari su ranije rekli za Njuzvik da bi gubitkom Krima Putin izgubio veći duo svog legitimiteta u Rusiji i čak bi ga izložio riziku da izgubi vlast.
N1
