Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel podržao je ideju pokretanja Međunarodne konferencije na kojoj bi se govorilo o Kosovu, a Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, kaže za Danas da se u pripreme već ušlo, te da se Evropska unija za taj potez odlučila uvidevši da aktuelna forma dijaloga ne daje očekivane rezultate.
Mišel je zapravo podržao ideju premijera Albanije Edija Rame, iznetu nakon susreta sa visokim predstavnikom EU za zajedničku spoljnu politiku i Žozepom Boreljom 27. juna. Rama je predložio konferenciju sa liderima Srbije i Kosova, i zvaničnicima EU i SAD, te da im se „ne dozvoliti da izađu bez dogovora“.
Albanski zvaničnik se poslednjih meseci aktivnije bavi rešavanjem kosovskom pitanje, te je tako predložio i nacrt statuta Zajednice srpskih opština, koji jedan od “kamena spoticanja” za nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Podrška predsednika Evropskog saveta Raminoj ideji dešava se pred samit na kojem će lideri 27 država članica EU raspravljati i o prilikama na Zapadnom Balkanu sa posebnim naglaskom na tenzije na severu Kosova, koja je održana danas.
„Strane treba da stvore uslove za prevremene izbore u četiri opštine na severu Kosova. Neuspeh deeskalacije tenzija imaće negativne posledice“, stoji u zaključku koji je danas usvojen.
Lideri EU su istakli važnost nastavka dijaloga Kosova i Srbije i brzu implementaciju sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa, uključujući i osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Kako se došlo do međunarodne konferencije?
Dušan Janjić pojašnjava da sadašnja forma sa dva zadužena čoveka iz Evropske komisije da na tome rade, ali da se primena dogovorenog ostavljala vladama u Beogradu i Prištini. Kako se videlo da i jedni i drugi rade na tome da odugovlače, umesto da dogovoreno primene, 2016. godine počelo se govoriti o međunarodnoj konferenciji, objašnjava.
“Te ideje nisu prolazile, dolazile su mahom iz Sjedinjenih Američkih Država i diplomata koji su se bavili konfliktima, uključujući i Dejton. Odjeka nije bilo i konačno je Evropska komisija shvatila, nažalost nedavno, da je sadašnji model dijaloga neuspešan i da neće dovesti do rezultata, sem što se otvorila nova kriza u okviru kosovske krize – bezbednosna kriza koja može dovesti i do sukoba u regionu”, navodi naš sagovornik.
Objašnjava da sukob ne podrazumeva rat, već širenje paravojske i etničkih terorizama, te da je to bio glavni motiv da se preseče u uđe u sazivanje Međunarodne konferencije. Došlo je do saglasnosti Evropske komisije, NATO, SAD, a podršku je dao i Savet ministara EU. Kako objašnjava, sve se dešava u okviru modela propisanog Rezolucijom Generalne Skupštine UN o normalizaciji, odnosno da EU ostaje facilitator (posrednik).
“Učesnici će biti neke od zemalja EU koje su posebno zainteresovane. To su zemlje Kvinte, mogu se priključiti i neke od zemalja okruženja, poput Grčke i Mađarske, odlučiće se unutara Evropske unije. Sigurno će biti i SAD, Velika Britanija, kao i predstavnici Kvin grupe”, kaže on.
Organizovanje ovakve konferencije otvoriće i određene probleme za srpsku stranu, procenjuje Janjić.
“Na takvu konferenciju ne možete doći sami. Morate sa pregovaračkim timom. Ako ništa Srbija će saznati ko je u pregovaračkom timom. Mislim da je Vučić sada u problemu jer mora da napravi pregovarački tim, s obzirom da se samo oslonio na administraciju”, ukazuje.
Priština, sa druge strane, ima stratešku prednost, jer i pored politike Aljbina Kurtija, koja je izazvala osude, pa i isprovocirala ovu odluku o međunarodnoj konferenciji, ima “vrlo moćne ljude, stručnjake i diplomate” sa jakim međunarodnim uticajem u svom pregovaračkom timu.
Srbija ovu odluku ne može da odbaci, ona je “uzmi ili ostavi”, a ako se Beograd na to ipak odluči – slede sankcije, kaže Janjić.
Kako će teći pripreme, pitanje SPC i bezbednosti
Janjić kaže da u pripremi konferencije će biti dosta diplomatskih aktivnosti. Od ponedeljka će dolaziti, navodi, premijeri evropskih zemalja pojedinačno ili u ime nekih zemalja, da vide šta je njihov posao i hoće li se uključiti, Prvi premijer će doći u ponedeljak, kaže on.
“To su zemlje sa iskustvima bilo međusobnih ratova koji su završili savezima, poput zemalja Beneluksa, Višegrad plus itd. EU je kasno odlučila je očigledno spreman da to uradi, pa je već spremila svoje članove. Dok su se zemlje članice konsultovale već su rađeni pripremni radovi”, navodi on.
Janjić smatra da je strategiji odugovlačenja izazivanjem incidenata koju sprovodi Kurti i strategiji vrdanja Vučića prošlo vreme.
“Vreme oko Kosova i tih taktita je potrošeno. Mora se spremati za konferenciju”, poručuje.
Podloga konferencije biće ono što je već dogovoreno – evropski sporazum prihvaćen u Briselu i Mapa puta iz Ohrida, kaže.
Očekuje i da dođe do organizacije okruglih stolova koji bi se bavili otvorenim i nerešenim pitanjima, napominjući da uslovno govori o “okruglim stolovima”, odnosno da se to mogu biti i “tematski sastanci”, “misije”, “radne grupe”, ali da je bitno da se širi krug ljudi koji učestvuju.
“Broj ljudi se širi kako bi se što pre u tim grupama problema prodiskutovalo. Pratiće se Ohridski sporazum, s tim što se neće dozvoliti da se rok Ohridskim sporazumom probija i ne dozvoli komisija.
Ta “Mapa puta” kojoj treba da se vrate Beograd i Priština se vrlo brzo mora usaglasiti, smatra do kraja godine, i verovatno će se već tu, kaže, uvesti termin “konferencije” i to do kraja ove godine.
Smatra da bi za Srbiju i paket koji će biti usvojen na konferenciji bilo dobro da se na posebnom okruglu stolu govori o položaju Srpske pravoslavne crkve i kulturnog nasleđa, na kome će biti, do sada isključeni, predstavnici Srpske pravoslavne crkve (SPC).
“Kurti namerava da donese posebne zakone i da kroz druge izmene i dopune zahteva nametne svoje rešenje za ovo pitanje. Miroslav Lajčak (specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine) to je odbija i zaista SPC nije formalno partner, ali ne može ni Vučić i Srbija da predstavljaju crkvu. SPC nije država”, kaže on.
Pitanje bitnije je za opstanak identiteta i kulture srpske nacija na KiM i od nadležnosti Zajednice srpskih opština, smatra Janjić.
