za VOMINO Dragan Perović Crni
Cijeloga života ti neki ljudi iz Beograda znaju bolje i više o tome šta se dešava u Crnoj Gori, od nas nekih koji živimo u njoj. Nije tu od pomoći ni to što mi ovđe mnoge aktere poznajemo lično, što smo bili kolege na studijama, stanujemo vrata do vrata etc etc – oni znaju bolje i tačnije. Kada je već tako, upustite li se u kakvu raspravu, nadmeno će vam dokazivati da ste ustvari pristrasni, da vam je memorija selektivna, da ste intelektualno podkapacitirani i tome bliže i tome dalje. Vama je sve falš, a njihov sud je neupitan. Hmmm, za zapitati se, kako to zaboga dospje tamo u taj Beograd, a kako vama koji ste usred događanja uporno izmiče mogućnost da pravilno shvatite šta vam se događa? Eureka! Pa oni uvijek imaju svoje prijatelje, svoje informatore sa terena, ljude od povjerenja! Oni su im sve “objasnili”, spakovali im sve što im je potrebno za jedan čvrst, bespogovoran stav, ma poslali im gotov sud. Njihovo je samo da ga poput instant jela, podgriju na temperaturi koja im je potrebna i voala! “Nema šta tu njima neko da protivrječi”, znaju oni! Pa i Marku Vešoviću je sestra iz Beograda tumačila šta se događa u Sarajevu dok je tokom granatiranja bio u nekom zaklonu. Jednostavno – znaju oni! Ada ko će znat ako oni neće!
Da ne dužim, ustvari se radi o beogradskoj verziji “reče mi jedan čoek”, v.2.023. dorađenoj u “klubu književnika”, jer im je “hrana fenomenalna” (a i tračevi su im svježi), “Maderi” i mnogim drugim klubovima i kafanama, da ne kažem informativnim centrima…
