Čak i kada su u nalet bez pompe zaplijenjene superjahte ruskih oligarha prošle godine, izgledalo je da ruska ekonomija prkosi uticaju zapadnih sankcija.
Predśednik Vladimir Putin je izgradio ono što je nazvano „bilans tvrđave“ sa ogromnim novčanim rezervama koje su pomogle Kremlju da prebrodi gubitak stranih investicija, piše briatanski Telegraf.
U međuvremenu, energetska kriza koja je uslijedila izazvala je skok ruskih prihoda od nafte i gasa za 144 odsto na 349 milijardi dolara u 2022. Zapadni brendovi koji su otišli su zamijenjeni.
Život u Moskvi ostao je uglavnom nepromijenjen.
Bar u početku.
Danas su gotovinske rezerve sve manje. Prihodi od nafte su skoro prepolovljeni. Rusija gubi svoju radnu snagu jer hiljade ljudi bježe od regrutacije, šalju se na ratište ili ginu na prvim linijama fronta. Strane investicije su nestale, a rublja je potonula. Inflacija se ubrzava.
„Situacija se mijenja prilično brzo i u negativnom pravcu“, rekla je savjetnica za geopolitičke rizike Oksana Antonenko na događaju u Četam hausu.
„Krajem ove godine, vrlo je jasno da će Rusija biti u mnogo lošijoj makroekonomskoj situaciji nego što je bila prošle godine, i to će biti održiv trend“.
Dok je Putin bio očigledno spreman za početni ekonomski uticaj rata u Ukrajini, sukob se odugovlačio mnogo duže nego što je očekivao. Kao rezultat toga, privreda je sve više izložena tekućim borbama i Putinu ponestaje opcija.
„Imali su dosta rezervi i njihov odnos duga je bio veoma nizak. Imali su viškove fiskalnog i tekućeg računa, a energetska kriza im je pomogla“, kaže Timoti Eš, saradnik u programu Četam hausa Rusija i Evroazija. „Sada je to istrošeno.“
Prošlog ljeta, u ranim mjesecima rata, Kremlj je imao budžetski suficit od 28 milijardi dolara, podaci su Kijevske škole ekonomije. Do prošlog mjeseca nacionalni račun je bio u deficitu od 1,4 milijarde dolara.
„To je sporo sagorijevanje“, kaže Eš. „Kako vrijeme prolazi, sve im je teže. Moraće da naprave izbore, oružje protiv putera“.
Ključ za pad državnih finansija bilo je tržište energije. Nakon što je prošlog ljeta dostigla najviši nivo od 120 dolara, nafta se sada trguje po cijeni od oko 80 dolara po barelu, a ograničenje cijene koje je uveo Zapad ograničilo je koliko Kremlj može da zaradi od prodaje. Evropska unija je uvela embargo na rusku sirovu naftu u decembru i na naftne derivate u februaru 2023.
Blok OPEC predvođen Saudijskom Arabijom i njegovi saveznici, uključujući Rusiju, pokušali su da podignu cijenu nafte smanjenjem proizvodnje, ali je zapadna granica cijena nafte ograničila uticaj ovih akcija na finansije Kremlja.
Predviđa se da će ruski prihodi od nafte i gasa ove godine pasti za 43 odsto kao rezultat, navode u Kijevskoj školi ekonomije. Sa 198 milijardi dolara prihod od fosilnih goriva i dalje će biti iznad predratnog nivoa. Međutim, cijena rata u Ukrajini je više od upijanja dodatnih prihoda.
„Viđeli smo ogroman porast potrošnje koji je verovatno povezan sa ratom“, kaže Elina Ribakova, nerezidentni viši saradnik na Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju. „Prilično su popunili cio deficit koji su planirali za ovu godinu“.
Sankcije i egzodus zapadnih kompanija doveli su do pada ruskih izvoznih prihoda za trećinu u prvih šest mjeseci ove godine, a trgovinski bilans je pao za 70 odsto.
Pad izvoza je srušio vrijednost rublje. Do sada je ove godine izgubio 39 odsto vrijednosti u odnosu na dolar i 47 odsto u odnosu na euro.
„Za mene je valuta ključni reper“, kaže Eš.
U početnoj fazi rata, ruska vlada je intervenisala da ojača rublju.
„Željeli su da imaju jaku valutu što bi impliciralo da sankcije ne funkcionišu“, kaže Eš. „Sada pokušavaju da ojačaju sopstvene devizne rezerve. To sugeriše da nemaju toliko likvidnosti koliko ljudi misle da bi mogli da imaju. To je jasan znak da stvari nisu sjajne“.
Rublja koja pada podstiče inflaciju. Banka Rusije je u petak podigla kamatne stope za procentni poen na 8,5 odsto pošto su kreatori politike upozorili da je osnovna inflacija „prešla četiri odsto na godišnjem nivou i da je još uvek u porastu“.
Centralna banka je saopštila da je inflacija djelimično izazvana „ograničenom dostupnošću resursa radne snage“.
Kao što Rusija gubi novac, gubi i svoju radnu snagu. Ovo se dešava na nekoliko frontova – ne samo da se muškarci regrutuju i šalju da se bore, već je veliki dio radnog stanovništva otišao iz straha da će biti poslat u rat.
„Najmanja procjena demografa koju sam vidio je da je 500.000 ljudi otišlo. Naša sopstvena procjena je milion“, kaže Ribakova.
Putin, naravno, nerado priznaje bilo što od ovoga i postoji jaka sumnja da se zvanični podaci o zdravlju ruske ekonomije masiraju da bi se prikazala ružičastija slika.
Alternativne mjere sugerišu da Rusiji ide gore nego što pokazuje njena zvanična statistika.
Adrijan Šmit i Hana Saho, ekonomisti Evropske centralne banke, sastavili su ekonomski tragač koji koristi 15 indikatora nezavisno od Rosstat, agencije Kremlja za statistiku. To uključuje podatke o finansijskim transakcijama, uvoz, popis nekretnina i cijene, raspoloženje na tržištu rada i maloprodaju.
Alternativni tragač korelira sa zvaničnim podacima, ali je konstantno niži od izbijanja rata.
Na primjer, dok zvanični podaci Rosstata govore da se ekonomija smanjila za 0,4 odsto, alternativna mjera ECB-a je ukazivala na pad od 3,2 odsto.
Slično tome, dok zvanični podaci pokazuju da je nezapošljenost u Rusiji izuzetno niska, Njemački savjet za spoljne poslove vjeruje da je skrivena nezapošljenost – mjera koja obuhvata neplaćeno odsustvo i djelimičnu zapošljenost – zapravo dostigla rekordnih 4,66 miliona prošlog ljeta.
Ipak, ekonomisti su oprezni da ne prećeraju sa obimom ekonomskog pada Rusije.
„To je sporo propadanje, ali nažalost ima dosta žilavosti“, kaže Eš. „Mogu da prežive dugo.“
Rusija i dalje zarađuje oko 425 miliona dolara dnevno od nafte, prema Kijevskoj školi ekonomije.
Ipak, zvaničnici možda niijsu voljni: u ovoj fazi rata efekte oštrijih sankcija vjerovatno neće ośetiti toliko Putin i njegovi saveznici koliko obični Rusi, od kojih mnogi ne podržavaju rat.
Eš kaže: „Što to duže bude trajalo, što će se donositi teži izbori, stanovništvo će više početi da pati“.
Ribakova, sa Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, vjeruje da bi Zapad trebalo da dodatno pooštri sankcije kako bi ono što je trenutno spora i bolna ekonomska opekotina pretvorilo u bučnu vatru koja će primorati promjene.
danas
