Sistem vrijednosti je drugačiji i veliki je bio problem pridobiti pažnju, kamoli podršku javnog mnjenja u Crnoj Gori za NATO. Sada, kada to više nije pozitivna tema u diskursu vlasti, naravno da onda nivo podrške pada – smatra Radić
Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da je odgovornost vlasti to što Alijansa ima manju podršku građana Crne Gore
Dalje kretanje podrške NATO-u u potpunosti zavisi od toga kako će se vlasti u Crnoj Gori postaviti: ako se priča o NATO i ako se prepoznaje kao afirmativna priča, onda će taj nivo podrške ostati u okvirima u kojima je bio do sada. Ako se tema NATO-a iz bilo kog razloga gura u stranu, onda će naravno padati nivo interesa i podrške. To je u razgovoru za Pobjedu ocijenio vojni analitičar Aleksandar Radić, nakon što je istraživanje NATO-a pokazalo pad podrške tom savezu u našoj zemlji.
Na pitanje ,,Ako biste glasali za ili protiv članstva vaše zemlje iz NATO, kako biste glasali“ – 48 odsto anketiranih građana u Crnoj Gori reklo bi da bi glasalo da zemlja ostane u ovom savezu, dok bi 32 odsto glasalo za to da zemlja napusti savez. Da ne zna, odgovorilo je 30 odsto građana, pokazalo je pomenuto istraživanje. Ove brojke pokazuju da je, u odnosu na prošlu godinu, opao broj onih koji podržavaju ostanak u Alijansi, sa 50 na 48, a porastao broj onih koji bi izašli iz saveza – sa 24 na 32 odsto.
Radić kaže da je vlast ta koja uključuje i isključuje propagandnu mašinu jer ona kreira javno mnjenje. Tako je, kaže, i slučaju NATO-a.
– U Srbiji apsolutno, a to se odnosi i na Crnu Goru jer smo bili u istoj državi, godinu-dvije iza rata 1999. godine podrška NATO-u je bila mnogo veća nego što je sad. Naravno, postavlja se pitanje što se promijenilo. Bitno je šta se govori i šta čujete. Tu je presudna politička klima u Crnoj Gori. Nije riječ o nekom bitnom poremećaju, koliko o tome da je Crna Gora ušla u NATO. Sve zemlje koje su ranije ušle u NATO su imale kampanje za Alijansu, a potom
velike padove podrške za NATO kada je to postalo nešto što je stvar rutine i kada prosječan građanin shvati da ga se to i nije ticalo – rekao je Radić.
Radić smatra da treba imati u vidu, bez obzira na to što sada u NATO postoji visok nivo podrške, da Crna Gora nije stara članica pa drugačije funkcioniše javno mnjenje Crne Gore i ni u kom slučaju ne može da se poistovjećuje sa sistemom vrijednosti stare Zapadne Evrope i onih zemalja koje su bile dio Varšavskog pakta, koje imaju drugačije iskustvo života sa Sovjetskim Savezom u odnosu na činjenicu da mi to na Balkanu nijesmo imali.
– Sistem vrijednosti je drugačiji i veliki je bio problem pridobiti pažnju, a kamoli podršku javnog mnjenja u Crnoj Gori za NATO. Sada, kada to više nije pozitivna tema u diskursu vlasti, naravno da onda nivo podrške pada – smatra Radić.
Upitan da li je rat u Ukrajini mogao uticati na pad podrške, Radić kaže da je to tek drugi element po redu.
– Ne vjerujem da se bilo ko u Crnoj Gori u ovom trenutku osjeća direktno ugroženim razvojem prilika na Istoku. Teško je sada graditi priču kakva se gradi unutar dvije članice NATO-a. Ako kažete u Poljskoj da postoji direktna prijetnja za društvo, onda je to za Poljake potpuno razumljivo i prihvatljivo i mogu u velikoj većini da se pridruže takvom načinu razmišljanja, ali to nije fraza koja ima svoju težinu u Crnoj Gori – rekao je Radić.
O tome koliko vlasti govore i posvećuju pažnje NATO-u, zavisiće i podrška savezu.
– Mislim da dalje kretanje podrške NATO-u u potpunosti zavisi od toga kako će se vlasti u Crnoj Gori postaviti prema temi – ako se priča o temi NATO i ako se prepoznaje kao afirmativna, onda će taj nivo podrške ostati u okvirima u kojima je bio do sada. Ako se tema NATO-a iz bilo kog razloga gura u stranu, onda će naravno padati nivo interesa i podrške – zaključio je Radić.
Bošković: Rezultat istraživanja nije iznenađenje
Bivši ministar odbrane Predrag Bošković ocjenjuje da najnovija istraživanja izazivaju zabrinutost.
– Činjenica da u momentu kada već godinu traje ruska agresija u Ukrajini, a kada se NATO-u okreću i do juče neutralne države, u Crnoj Gori opada podrška Alijansi, trebalo bi ozbiljno da zabrine sve odgovorne strukture u državi. No, kako vidimo, oni gotovo i da nijesu ni registrovali te podatke – što uostalom i na najbolji način ilustruje to u kojoj su mjeri sami afirmisali transatlantske vrijednosti i sam značaj članstva u NATO-u – naveo je Bošković.
Istakao je da je u isto vrijeme vlast dopuštala ruskim propagandistima da rade šta žele – od javnih okupljanja do zabranjivanja koncerata – pri čemu se, kako je kazao, ,,oslobađala“ apsolutno svih kadrova koji su se na bilo koji način bavili ljudima koji su povezani sa ruskim tajnim službama.
– Zato ovaj rezultat, nažalost, nije iznenađujući, a kako u partijama vladajuće većine i onima koje su nastale iz nje ili preovladava protivljenje ili suzdržanost povodom NATO-a, za očekivati je da negativni trendovi budu i nastavljeni – zaključio je Bošković.
Pobjeda
