Sve one silne reči, nečesto i ratoborne, jednostavno se mogu staviti u onu fasciklu – Šta je babi milo, to joj se i snilo.
pise: Nenad Kulačin
izvor: Al Jazeera
Kako stvari stoje na terenu, barikade na severu Kosova su jedina mera koju je vlast Srbije spremna da uradi da bi sprečila novi progon Srba. To je, uostalom, sve što Srbija i može da uradi u trenutnom stanju stvari na Kosovu. Sve one silne reči, nečesto i ratoborne, jednostavno se mogu staviti u onu fasciklu – Šta je babi milo, to joj se i snilo.
Te barikade zaustavile su komunikaciju građana srpske nacionalnosti sa Kosova sa građanima Srbije. Vlast Srbije, niko drugi, postavio je tu neprirodnu i veštačku granicu između Srba i Srba ne bi li skrenuli pažnju na kršenje međunarodnih dogovora koje Priština svakodnevno radi.
Srpska lista nije toliko inventivna da bi smislila bilo kakav drugačiji vid borbe protiv Prištine, već sluša ono što dođe kao naređenje iz Beograda. Kada god da je bilo kakva kriza, onda se prave barikade, izuzev kada je ubijen Oliver Ivanović. Zamislite obraz te Liste, koja pravi barikade zbog smene jednog srpskog policajca, a ne zbog ubistva jedne srpske glave.
Da li se neko u ovoj situaciji zapita kako do severnih predela Kosova stižu neophodne životne namernice? Sa juga, Albanci nisu prekinuli trgovinu sa severom. Srbija je tim barikadama izolovala sopstveni narod, jer tim putevima 90 odsto prometa obavljaju Srbi sa obe strane administrativne linije.
Rat sa NATO-om
Vlast u Srbiji veruje da je velika vojna sila i ne samo to, već i najdominantnija u regionu. I ne samo ona, već i hiljade i hiljade sledbenika te iste vlasti. Zvaničnici srpske vlasti redovno potpiruju borbeni narativ i pokliče, kao da je rat tu, odmah iza ćoška. Poslednji u nizu bio je ministar policije Bratislav Gašić koji je Srbima na Kosovu poručio da “neće da dozvole da kosovski teroristi ugnjetavaju srpski narod”.
Posle ovakvih poruka, mnogi, a naročito Srbi na Kosovu, pitaju se kako to neće da dozvole. Da neće možda da zarate sa NATO snagama? Nema šanse. Predsednik Srbije zna tačno kakva je sudbina takvog poduhvata.
Na nacionalnim televizijama u Srbiji, međutim, sve više se čuje kako bi Srbija trebalo da ratuje kako bi povratila Kosovo. I to ne sa Kosovom, već sa SAD i NATO. Zanimljivo je da takve bisere prosipaju upravo oni koji Kosovo već jednom nisu uspeli da odbrane, jer niti su učestvovali u ratu, niti će ikada obući uniformu pošto su već prerasli i trećepozivce.
U Srbiji nije neverovatno to da ima mnogo ljudi koji su ubeđeni da bi pobedili i SAD i NATO, samo da ta bitka krene već jednom. Veruju i u super moći ruskog predsednika Vladimira Putina koji bi im, u tom slučaju, telepatski poslao S-600 svo drugo neophodno oružje. Za ta verovanja kriv je isključivo predsednik Srbije i njegova vlast. Aktivno potpiruju nerealni optimizam, nesvesni sopstvene mitomanije, koja na kraju deluje pogibeljno po čitav narod. To hvalisanje i busanje u grudi je, ponavljamo još jednom, u svrhu španovanja sopstvenog naroda i održavanja vlasti.
Bez znakova popuštanja
Situacija na severu Kosova je isuviše napeta, a ni Beograd ni Priština ne pokazuju nameru da popuste. Dok Srbi traže osnivanje Zajednice srpskih opština, kosovska vlast želi da stavi tačku na pregovore sa Beogradom. Bez obzira na svu opravdanost srpskog zahteva, Vučić kao da se malo preigrao sa napuštanjem kosovskih institucija. Sever je bez policije i sudova, a u Vladi Albina Kurtija sedi ministar iz južnog dela koji nije pod kontrolom Beograda.
Međunarodna zajednica mora da preduzme sve što treba da bi se sprečio novi egzodus na teritoriji bivše Jugoslavije. Dosta ih je bilo. Tako nešto je, prema našem iskustvu, moguće samo uz saradnju i saučesništvo Beograda. Setimo se samo “Oluje”. Dobro se zna i kako i ko je izdao.
Već pomenuti ministar iz srpskih redova Nenad Rašić lepo je rekao da Kurti konačno mora da uvažava Srbe i da pokaže poštovanje prema drugoj najbrojnijoj nacionalnoj zajednici na Kosovu. Na taj način bi pokazao koliko greše Vučić i Gašić, i svi oni koji ga nazivaju teroristom. Srbi na Severu ne smeju da budu sredstvo za potkusurivanje u međusobnim ratovima Vučića i Kurtija. Sada su upravo to, sredstvo manipulacije i jednog i drugog.
Kurti najavljuje žrtve zbog uklanjanja barikada, a Beograd sanja rat i konačnu pobedu vrhovnog komandanta. Najteže je narodu na terenu. Njemu dođe nadređeni koordinator Srpske liste i potera ga na barikade. Niko ga ne pida da li hoće ili može. Organizuje mu i proslavu Svetog Nikole na barikadama kako ne bi morao kod kuće da slavi slavu. I on šihtu mora da odradi. Nema besplatne večere.
Proljeće kao rok
Radikalski govor je uveliko prisutan u komunikaciji Beograda sa svima. To nikada Srbiji sreću nije donelo. Ostala je nada da su i vučić i Kurti više nego svesni da se sukobom ništa dobro ne može desiti i da se radi isključivo o borbi za bolju startnu poziciju uoči početka završnih pregovora dve strane.
Rašić je potvrdio da rok za postizanje konačnog dogovora između Beograda i Prištine postoji i da je to proleće sledeće godine. Do tada bi trebalo da se glave ohlade i konačno malo taj narod ostave na miru.
