preuzeto sa FB profila
Od kad smo čuli ove nesretnike u Beogradu da misle da im je Srbija matična država, što znači da su došli sa prostora Srbije, malo nam je jasnije. Ipak, zbunjuje nas komunikacija koja se odavno vodi među njima. Onima iz Srbije i ovima, da rečem našima, što se kad odu u Beograd bače na koljena, podnose raport, cvile, mole, obećavaju.
Ovi “naši” iz Crne Gore koji kažu da su Srbi, one u Srbiji nazivaju Srbijancima, jer oće da se razlikuju od njih. Valjda ih sramota da su isti ka oni. One u Srbiji vrijeđa što ih tako zovu, ali trpe ove “naše”. Nadaju se da će im ovi “naši”, koje oni zovu Crnogorci, pokloniti svoju istoriju i svoje more. Ni oni što su u Srbiji neće da su ono što jesu. Oni su svi kao “poreklom Crnogorci, neko selo pored Cetinja, ne znam tačno kako se zove”. Čim pretke uguraju kod Cetinja, oni opanci koji su šetani oko kuće, nijesu njihovi. I ovi “naši” ih trpe jer dobijaju pare, pažnju i pozicije, jedino se ljute što ih, tamo oni, zovu Crnogorci.
I tako ispade da su ovi koji u Crnoj Gori sebe nazivaju Srbima, a koje oni iz Srbije zovu Crnogorcima, ustvari Srbi koji su došli iz Srbije. A oni koji su u Srbiji i koje vrijeđa kad ih ovi “naši” zovu Srbijancima, ustvari nijesu ni Srbijanci ni Srbi, no Crnogorci. Ovima “našima” se ne sviđa da budu naši, nego bi da budu oni. A, tamo oni, neće da budu oni, nego bi da budu mi. Teško da je ođe ikome išta jasno.
Tužno je gledati tu gomilu. Duše zarobljene u pogrešnim tijelima i pogrešnim državama. I jedni i drugi nezadovoljni svojim stvarnim porijeklom, pa na silu oće da budu nešto drugo. Ima li tu kakve pomoći? Koja je struka za ovo zadužena? Samo Rade Tomov, ka da ih gleda piše: “Niko sretan, a niko dovoljan, niko miran a niko spokojan. Sve se čovjek bruka sa čovjekom…”. Pominje se tu i neko ogledalo. Kakva zbrka, a u stvari je baš jednostavno i sve je jasno.
