Priredio: Vladimir Jovanović
Gavrilo Dožić itekako je pomagao na parlamentarnim izborima ogranak u Crnoj Gori Radikalne stranke Nikole Pašića. Milan Stojadinović, radikal, kasniji jugoslovenski premijer — na slici gore s Dožićem — poslanički mandat 1925. ostvaruje u „izbornome okrugu” Crnoj Gori. U memoarima, pisanim u emigraciji, Stojadinović veli da je „pored mene, izabran u šavničkom srezu Milutin Tomić, novinar, poznat pod književnim pseudonimom ‘Nikac od Rovina’; rezltat nije bio sjajan” („Ni rat ni pakt: Jugoslavija između dva rata”, Buoenos Aires, 1963, 210)
Ostaje činjenica da su Dožića, baš iz radikalske kuhinje, razvlačili naredne godine u svome nezavaničnome glasilu iz Beograda. Dnevni list „Vreme”, naime, otvorio je stranice pomenutom poslaniku Tomiću da javnost uglavnom tačno izvještava o Dožićevim skandalima na Cetinju. Međutim, upada u oči da je Tomić posljednji takav uradak objavio u novembru 1926, ali od kad je, mjesec docnije, radikalski šef Nikola Pašić umro — nikad se slični napisi nijesu pojavili u „Vremenu”.
U bitno drukčijim okolnostima, kada je Milan Stojadinović preuzeo Radikalnu stranku, pretvarajući je u Jugoslovensku radikalnu zajednicu i postavši premijer, on je Dožića — a nakon kontroverzne smrti Varnave Rosića — de facto postavio 1938. za novoga patrijarha u Beogradu. Zauzvrat, Dožić je ostao „gluv” za mnogobrojne apele iz svoje jerarhije i srpske javnosti da se preispitaju stvarne okolnosti Rosićeve naprasne končine. U jeku tzv. konkordatske krize, Beogradska patrijaršija na čelu s Rosićem većinski se pobunila protiv Stojadinovića zbog ratifikacije ugovora Jugoslavije i Vatikana, čak ga isključila iz SPC.
„Nije ni ceo Sveti Sinod, a još manje Arhijerejski sabor bio protiv mene; među njegovim vrlo istaknutim članovima bili su moji prijatelji: mitropolit crnogorski Gavrilo Dožić”, zapisao je Stojadinović. A po smrti Varnave Rosića — staroga rivala Dožića — Stojadinović navodi kako je „većina arhijereja počela onda gledti na celu stvar mnogo realnije”.
„Pa su istakli kao svog kandidata mitropolita dr Gavrila Dožića unapred znajući da ću se ja sa time vrlo rado složiti; odista, taj mi je predlog konvenirao u svakom pogledu i na dan izbora preporučio sam svim članovima Vlade pravoslavne vere da glasaju za njega” („Ni rat ni pakt…”, 542-543). Dožić, novi patrijarh, ukinuo je Stojadinovićevu ekskomunikaciju, etc.
Vraćamo se, dakle, u 1926. godinu, radikalskome poslaniku Tomiću, koji u „Vremenu” (VI, 1761, 4) izvještava o novoj tuči Gavrila Dožića — sada usred Cetinjskoga manastira.
—–
PITANJE O NOVOJ TUČI MITROPOLITA G. DOŽIĆA
G. Milutin Tomić uputio je pitanje ministru vera, iz koga donosimo sledeće:
Cetinjski mitropolit Gavrilo Dožić i po četvrti put napravio je na Cetinju novi skandal koji prevazilazi sve dosadanje. On je opet zaboravio na svoj veliki i sveti zadatak, pa je nečuvenim skandalom celome svetu izložio podsmehu i ruglu sveti presto velikih cetinjskih mitropolita i našu narodnu Crkvu.
Događaj se odigrao u cetinjskoj mitropoliji 7. ov. meseca i tekao je ovako:
Tomo Bokan, dugogodišnji ekonom cetinjske bogoslovije, inače čestit, miran i ispravan građanin, pošao je tog dana kod mitropolita Dožića da ga umoli radi potvrde nekih uverenja kako bi regulisao svoju penziju.
Nesretni Tomo Bokan potrefio je rđav dan.
Posle prvih i učtivnh reči upućenih mitropolitu, kao uvod u svoju dalju molbu, mitropolit ga je dočekao grdnjama. Bokan je počeo učtivim tonom da se brani, ali ga je mitropolit svom snagom zgrabio onako slaba, BACIO NA PATOS i pristupio RUKOPOLOŽENIJU, ispod koga je Bokan JAUKAO NZ SVEGA GLASA.
Na mesto tuče dotrči mitropolijska posluga i nesretnog Bokana, na jedvite jade, spase, KRVLJU OBLIVENOG i pocepanog.
Po razdvoju krvave tuče, na jednu oštru reč Tome Bokana, mitropolit ponova poleti na Bokana, ali ovaj počne bežati kroz hodnik.
Mitropolit uleti u kujnu i kako mu se pri ruci najbliže desio neki stari tnganj, on ga dočepa i SA TIGANJOM, KAO ZASTAVOM, POJURI ZA BOKANOM.
Bokan, krvav i dobro povređen, pobegne i odmah se javio lekaru. Lekar je Bokanu dao uverenje o povredama.
Gospodine Ministre!
Ovaj žalosni događaj koji nije ni prvi, a neće biti ni poslednji od strane mitropolita Dožića, naneo je Crkvi i državi SRAMOTU punu bola i stida. Mitropolit Gavrilo ostao je nekažnjen za sve dosadanje svoje skandale.
On JAVNO SRAMOTI CRKVU, ponižava autoritet države, omalovažava veru i svakodnevno remeti večiti mir naših svetitelja i velikana, koji počivaju pod okriljem Cetinjskog manastira. Cela Crna Gora uzalud upire svoje oči Beogradu i Karlovcima.
Radi toga ja Vas, gospodine Minnstre, pitam i molim za odgovor u Narodnoj skupštini:
1.) Je li Vam poznat žalosni događaj koji se 7. ov. mes. odigrao u cetnjskoj mitropoliji?
2.) Mislite li i kakve mere preduzeti da u buduće zaštitite slabe i nejake od ZULUMA mitropolita Dožića?
3.) Mislite li Vi, gospodine Ministre, da Gavrilo Dožić i dalje može nositi mitropolitsku mitru?
4.) Verujete li Vi, da je mitropolit Dožić PRI ČISTOJ SVESTI, jer ovo što on radi daje mi puno razloga da verujem da nije?
5.) Ima li leka mitropolitu Dožiću?
Milutin T. Tomić,
narodni poslanik
(Kraj)
Antena M
