„Spakovala mu komad kukuruznog hljeba, malo šećera i soli i jednu presvlaku… Idi sine, velim, valjda ćemo se sresti u Tuzli….Plačem ja, gledam za njim kako zamiče ispod kuće. Ja mislila on otišo, kad odjednom on predame. Sine otkud tebe, pitam, a on se zaleti zagrli me, izljubi, kaže, nisam te mati bio poljubio pa sam se zato vratio,…. Još mi na obrazu stoji onaj njegov dah… Bi malo samnom i ode prema šumi, da se pridruži koloni…“.
Godinama se, nakon pada Srebrenice, nadala da će joj se odnekud pojaviti Azmir…
Nada je, kaže, prestala onog dana kad su joj javili da su identifikovali njegove posmrtne ostatke i da će na prvoj narednoj dženazi biti ukopan u Potočarima…
„Preživjela sam i to, ali… Dugo vremena poslije, jednu noć, sklanjala jaciju, krenula da spavam, kad na vijestima govore da je nešto bilo u Hagu. Čujem spiker govori kako će majka prepoznati sina, ne sjećam se više… Okrenem se, na ekranu vidim kako četnici strijeljaju grupu muškaraca i među njima moj Azmir. Gledam, ne vjerujem svojim očima, srce mi stalo, ukočile se vilice, jest moj Azmir, njemu pucaju u leđa…Pade moje dijete, bos…. Ni sedamnaest godina nije imao…“, kazuje nam iznova sve ono što nam je već u nekoliko navrata kazivala.
Majka Nura Alispahić je izgubila muža Aliju 1994.godine u Srebrenici.
Sina Admira su srpskocrnogorski agresori ubili u masakru na Kapiji u Tuzli, 25.05.1995.godine.
Sina Azmira je izgubila u genocidu u Srebrenici, kada je streljan od strane Škorpiona, u poznatom videosnimku.
03.10.2020.godine umrla je i Nura Alispahić….
Da se ne zaboravi!
Post by Mujo Žilić
