PAMTITE CRNOGORCI!

CRNA GORA PRED KONFERENCIJOM MIRA 

MEMORANDUM OD 5. MARTA 1919, KOJI JE OD STRANE VLADE KRALjEVINE CRNE GORE PREDAN KONFERENCIJI MIRA U PARIZU 

ПАМТИТЕ ЦРНОГОРЦИ!
Поред свих злочина које је Црној Гори учинила и чини Кара^орђевића
Србија, ових дана она је учинила и општој српској ствари једно страховито
издајство, највеће од Косова.
Пашић-Трумбић-Веснић, делегати Србије на Конференцији Мира у
Паризу :
не признају Црној Гори Скадар, под чијим зидинама десет хиљада
Црногораца положише 1912. — 13. своје јуначке кости само зато
да он буде црногорски;
желе и траже да Скадар, у коме лежи и прошлост и будућност
Црне Горе, не припадне Црној Гори, него Арбанији;
раде о том да се Црној Гори отме Скадар, ма да су Велике Силе
двапут досада признале њено свето право на Скадар: први пут,
кад су га 1913. узеле на захтјев Аустрије а за љубав одржања
свјетског мира, и по други пут, Лондонским уговором који су априла

1915. потписале и њим Црној Гори Скадар признале: Енглеска,
      Русија, Француска и Италија.
      ЦРНА ГОРА ПРЕД КОНФЕРЕНЦИЈОМ МИРА
      Меморандум од 5. марта 1919, који је од стране Владе Крал.евине
      Црне Горе предан Конференцији Мира у Паризу.
      I.
      Данашње стан.е Црне Г^оре.
1916. Свечана обеЂања Савезника Црној Гори,
      Предсједник Сједињених Држава господин Вилсон, изјавио је, у свом
      прогласу од 8. јануара 1917., да рестаурација Црне Горе јесте један од
      услова за мир, исто онако као што је то и рестаурација Белгије или Србије.
      Исто то потврдио је и својим телеграмом који је краљу Николи упутио 4. јула
1917. Владе осталих савезничких држава дале су сличне изјаве,
      Сходно томе, чим је закључено примирје, рестаурисана је и Белгија и
      Србија; остало је још да буде рестаурисана Црна Гора. Влада Краљевине
      Црне Горе предузимала је кораке у том смислу. Њ В. Краљ исто је то
      учинио 2. новембра 1918. својим писмом које је упутио Њ. Е. господину
      Пишону, француском министру спољних послова, а који му је на то писмо
      одговорио:
      „Ваше Величанство ми је писмом од 2. новембра извољело изложити раз-
      логе због којих жели одмах отићи у Црну Гору.
      „Ваше Величанство је напоменуло да Вам је посланик француске републике,
      акредитован код Вас, протумачио осјећаје француске владе, с којима се слажу
      владе осталих савезничких држава: да би, у данашњим приликама, незгодно било
      предузимати тај пут.
      „Усљед тога саопштеља, Ваше Велачанство се сагласило с тијем да би
      заиста боље било од тога путовања одустати, као и с тијем, да, што се тиче
      мира у Вашој земљи, не може бити боље гарантије но што су наређења, издана
      Врховном Команданту Источних Армија.
      4
      „Захвалујем Вашем Величанству што ми је извољело саопштити ту своју
      одлуку, која доказује ону мудру смотреност коју сте толико пута показали.
      „Можете бити увјерени, Сире, да војска под командом ђенеРа1а Франше
      д’Еспере-а неће ништа пропустити да учини само да се у Вашој земљи што боље
      одржи ред, као и то, да ће та војска са респектом поштовати уставне власти и
      слободу народа црногорског.
      „Молим Ваше Величанство да изволи примити увјереве о мом дубоком
      поштовању“
      .
      ПИШОН с. р.
      Париз, 4 новембра 1918.
      Француски посланик, акредитован код Његова Величанства, г. Деларош-
      Верне, такођер је изјавио, у разговору који се помиње у горњем писму, да
      ће све наредбе, које се издају у Црној Гори, бити издаване у име Његова
      Величанства Краља Црне Горе.
      Од своје стране, Предсједник Републике, Његова Екселенција Господин
      Ремон Поанкаре, рекао је у свом писму упућеном Њ. В. Краљу:
      Париз, 24 новембра 1918.
      „Веома драгз и велики пријатељу,
      „Врло сам дирнут тијем што сте се обратили мени.
      „Француска није забравила храброст којом се је Црна Гора, на позив В.
      Величанства, дигла у одбрану своје независности; она зна, што је претрпио народ
      Црне Горе, и заузима се, колико јој је год могуће, да му поможе.
      В. Величанство може бити увјерено да влада Рупублике, чију потпору с
      правом призивате у помоћ малим државама, неће од своје стране ништа учинити
      што би вршило притисак на вољу црногорског народа и спрјечавало његове
      законите аспирације.
      „Што се тиче француских трупа, којима је наређено да привремено запо-
      сједну земљу Ваше краљевине, оне ће респектовати утврђене установе, одржавати
      ред, и биће на руци становништву, у циљу успостављења нормалнога живота
      који је био дубоко потресен тешким искушењем за вријеме непријатељске
      окупације.
      „Изгледа да је много боље да В. Величанство сачека, прије но се врне у
      своју Краљевину, да се оно све најприје постигне и уреди те да прилике у
      Црној Гори крену својим уобичајеним током.
      „Лрисуство савезничких трупа и потпора коју ће оне указатп народу, сва-
      како ће допринијети да ускоре час који В. Величанство тако жељно ишчекује.
      Чим дође врмјеме томе, Влада Републике биће срећна, Сире, да Вам олакша
      повратак.
      „Срећан сам, веома драги и велики пријатељу, што се могу назвати вашим
      искреним пршатељем44.
      Р. ПОАНКАРЕ.
      Међутим, догађаји који се одиграше послије ових писама, никако не
      одговарају оном што је у писмима обећано.
      Црну Гору нвјесу запосјеле трупе француске, као што се помиње у
      писму Н>. Екселенције Господина Поанкареа, него србијанске редовне трупе,
      те чете пљачкаша и комитаџија. Те чете су фактички срушиле суверенитет
      земље и њене законите установе, увеле су администрацију србијанску, и нашу
      земљу, која је за шест вјекова била независна, насилно су створили с1е 1ас1о
      неколика србијанска округа, и ако то није правно важеће. Умјесто да су
      наредбе издаване у име Његова Величанства Краља Црне Горе, као што се
      у горњем писму обећава, Краљева добра су заплијењена, официри и чинов-
      ници су приморани да се закуну на вјерност Његовом Величанству Петру,
      краљу Србије.
      Умјесто обећанога поштовања слободе народу црногорским, најугледнији
      црногорски грађани, ако су се само усудили протестовати противу овога
      насиља, кињени су без милости, бачени по тамницама, па и убијани; њихове
      су куће пљачкане и рушене, а жене им и невина дјеца мученИ и бијени.
      Мада је црногорска владе више пута дизала глас против тога, стање
      је остало исто.
      У једном службеном србијанском саопштењу од 14. фебруара о. г.,
      упућеном штампи југословенској, ријеч је о меЈјународној комисији која је
      под вођством генерала Франше д’Еспере-а упућена у Црну Гору да на лицу
      мјеста испита догађаје који се у посљедње вријеме одиграше. У том саоп-
      штењу се вели, да је комисија походила у тамници у Подгорици оне који
      су позатварани приликом „чувене побуне о бадњем дану 1918.“ и којима ће
      се ускоро судити. То саопштење се завршава ријечима:
      „Захтјева се да оптужени који се налазе у рукама Итадијана у Медови, и
      у Италији, као и они који се налазе у домашају Савезника у Котору, буду пре-
      дани француском генералу Венелу, команданту савезничких трупа у Црној Гори,
      и да пред њим одговарају зато што су сјекли телеграфске жице и што су пљачкали
      војне транспорте. Број ухапшених је око стотину“
      .
      Краљевска влада је досад више пута имала част извјестити владе Великих
      Сила о неприродном стању које је створено у Црној Гори. Својим нотама
      Кр. Влада је узела себи слободу подсјетити владе Великих Сила на то, да
      оне, у исто вријеме док сматрају Њ. Величанство Краља Црне Горе и његову
      владу као законите представнике Црне Горе, оне признају, макар и прећутно,
      и оне који су у Црној Гори помоћу Савезника т. ј. србијанске војске, узур-
      лирали власт краљевску, власт владе и власт Народне Скупштине.
      Службено србијанско саопштење, које сме горе навели, то фактички
      доказује. Међународну комисију у Црној Гори дочекали су узурпатори зако-
      ните власти. Командант Источне Армије, генерал Франше д’Еспере, походио
      је са осталим члановима комисије тамницу у којој се налазе они који се
      усудише дићи глас у одбрану суверенетета своје земље. У своме својству,
      као врховни командант Источне Армије, генерал Франше д’Еспере могао је,
      а и требао је, пустити на слободу те заробљенике; међутим, ако је судити
      по реченом саопштењу, изгледа да су и он и остали чланови комисиЈв својим
      држањем признали узурпаторе законите власти у Црној Гори као једине
      законите власти.
      Изјаве представника Великих Сила, у погледу рестаурисања Црне Гори,
      исто као и писма Њ. Екселенције господина предсједника Рупублике и Њ.
      Екселенције г. министра Пишона, имају за Велике Силе силу обавеза међу-
      народног карактера. Непошговати те обвезе, значило би одобравати ону
      6
      пруску теорију „парчета папира“ због које је велик дио Савезника огласио
      рат Њемачко].
      Кр. Влада је вазда вјеровала да ће Велике Силе испунити своја задана
      обећања према Црној Гори. Најближа будућност откриће узроке због којих
      је испувење тог обећања толико закаснило, и што је био прави циљ онијема
      који су то испуњење ометали. Данас је већ неоспорна чињеница да су ту по
      сриједи извјесна потајна ровења која би званична Србија хтјела да изведе,
      било силом било интригама.
      Прије свега, има једна ствар преко које се не може ћутке пријећи, а то
      је, држање званичне Србије, т. ј. династије и владе.
      Црна Гора је ушла у рат да прискочи Србији у помоћ; једино је
      Црна Гора била она која је 19 15. спасла србијанску војску
      и жртвовала је зато све, па и саму себе. Али све бјеше
      узалуд, јер званична Србија, запојена неким ориенталним менталитетом,
      клеветала је Црну Гору и плела је противу ње интриге код Великих Сила,
      најприје током 1914. и 1915., затим у изгнанству. Због тих интрига, Црна
      Гора је 1914. и 1915. била лишена потпоре Савезничке. За све вријеме,
      званична је Србија сматрала Црну Горе као супарника у законитом насљеђу
      бивших турских, а тако и бивших аустроугарских земаља. Због тога, она није
      презала ни од каквих средства за уништење Црне Горе; због тога је она
      починила и ова најновија насиља по Црној Гори, због којих је у земл&и
      настала ова страховита анархија.
      Исто онако, као што је 1914. и 1915. званичној Србији пошло за руком
      да злоупотреби наклоност коју су Велике Силе указивале Србији, и да обмане
      високе владе тих сила; исто тако је успјела и данас да код истих Сила иза-
      зове пометњу у погледу данашњег унутрашњег стања у Црној Гори, мада је
      то стање чисто и јасно. То доказује и одлука Врховног Савјета Савезникат
      у погледу представника Црне Горе на Конференцији Мира.
      Ер. Влада није у стању ни на који други начин протумачити данашње
      држење Великих Сила према Црној Гори; држање, које је у очигледној
      противности са свечаним обећањима истих Сила. Немогуће јој је протумачити
      друкчије тај факт да Велике Силе трпе, и да, донекле, и одобравају, ма и
      прећутно, насиље које Србија врши према Црној Гори, јединој од свих у европ-
      ских држава која је могла остати неутрална али која се је драговољно ста-
      вила на страну Савезника а да није за то поставила икакав услов и да није
      претходно захтјевала икакву гаранцију за себе.
1918. Ситуација у Црној Гори је јаена. Није било никакве револуције,
      вејј је Србија покушала да једним завојевчким актом уништи
      еуверенитет Црне Горе.
      Због свих горњих разлога, Кр. Влада сматра за своју дужност, како
      према својој земљи тако и према Савезницима, да изнесе и протумачи каквог
      су карактера ти догађаји која су се одиграли у Црној Гори, и који, по миш-
      љењу влада Великих Сила, треба да буду расвијетљени.
      Пошто, послије закљученог примирја, трупе аустријске напустише нашу
      земље, уђоше у њу србијанске трупе, а да се ико није противно њихову уласку.
      Уз њих су ишле бадне агената и агитатора. Ти агенти су просули у народ
      ва хиљаде брошура и памфлета којима је била циљ да изазову мржњу про-
      тиву Краља Николе и Црне Горе. Трупе србијанеке и комитаџије вршиле су
      моралан и физички притисак на народ, а у корист Србије и србијанске
      династије.
      Послије трогодишњег заточења, црногорски народ налазио се у великој
      биједи; стање пак чиновништва и чиновничких породица бијаше још мучније.
      За три пуне године оне не добијаху ни једне паре из државне касе. Интриге
      и клевете србијанске код савезничких влада имале су, на жалост, успјеха, и, усљед
      тога, црногорска влада бјеше лишена средства којима би олакшала биједу
      народа који бјеше остао у земљи. Белгији и Србији, међутим, била је та
      нотпора омогућена.
      Званична Србија нарочито је ишла за тим да интригама и клеветама
      онемогући да се пошље помоћ.
      Искоришћавајући, на тај начин, крајну биједу Црногораца у Црној
      Гори, којима Кр. Влада није била у стању да пружи потпоре, званична Србија
      је преко свога Црвеног Крста вршила корупцију мефу Црногорцима док бијаху
      заточени у концетрационим логорима аустроугарским. Помоћ је давана само
      онима који пристадоше да буду њени агенти. За врбовање својих агената, она
      се служила шта више и аустриским чиновницама. У оним концентрационим
      логорима, у којима Србијанци и Црногорци бијаху заточени заједно, србијански
      Црвени Крст и њихови агенти потплаћивали су аустриску управу и стра-
      жаре логора да тероризирају Црногорце који не хтјеше пристати уз Срби-
      јанце; али Црногорци, крај све своје биједе, не дадоше се тијем задобити и
      и преварити.
      Србијанске трупе и агенти послужили су се у пропаганди истим нечсв-
      јечним средствима и при свом уласку у Црну Гору. Неколико од тих агената
      бјеху дошли и из Француске. Црногорска влада бјеше предвидјела што зва-
      нична Србија намјерава учинити Црној Гори, те бјеше умолила француску
      владу да не потврђује пасоше црногорским поданицима без претходне пријаве
      црногорској влади. Француска влада се повољно одазвала тој жељи црногорске
      владе. Али ипак сви они агенти нађоше пута и начина да слободно извфу из
      Француске. Свакако су србијанске власти и посланство и овом прИликом умјели
      изиграти обећање француске владе. У исто пак вријеме, док је тим аген-
      тима србијанским успјело да се из Француске упуте у Црну Гору, дотле је
      црногорским чиновницима, који бјеху избјегли и Француску и који се жељаху
      вратити у своју земље, одбијена потврда пасоша.
      У рукама тих агената налазила се и валази се она помоћ коју су Савезници
      племенито били намијенили народу црногорском. Србијански агенти чинили
      су праву уцјену с том потпором, дијелећи ју само онијема који написмено
      даваху изјаве да одобравају србијанска насиља. Тако исто, ти србијански
      агенти исплаћиваху плату за три протекле године само онијем чиновницима
      који изјавише да пристају уз Србију. Најбољи доказ овога насиља јесте то,
      што су многи од оних официра, који бише приморани да се закуну на вјер-
      ност краљу Србије, изјавили својим друговима који не хоћаху погазити закле-
      вету: „Опростите, браћо, присиљени смо да то учинимо, да би тијем спасли
      жену .и дјецу од глади.“
      Пошто је тај корумптивни и силеџијски систем успио да заведе један
      дио становништва, србијанске власти кренуше да изведу главну тачку одре-
      ђенога им програма. Издана је наредба за „изборе“ зат. зв. „Велику Народну
      Скупштину“
      , којој је имала бити циљ „да ријеши судбину Црне Горе“
      , као
      8
      што каже односни декрет. Тај декрет о изборима иотписале су три личности
      које не представљају никакву власт у Црној Гори; двојица нијесу ни пода-
      ници црногорски: Светозар Томић, инспектор у министарству просвјете у
      Србији, а у посљедње вријеме шеф за пропаганду противу Ц. Горе у срби-
      јанском министарству спољних послова и г. Петар Косовић, гимназијски про-
      фесор у Србији.
      Је ли потребно и помиаати, да избори уопште нијесу ни обављани, и
      да су „посланици“ просто именовани од србијанских власти! Без икаквих дру-
      гих доказа, доста је навести то, да нико од угледних политичких личности
      у Црној Гори није учествзвао у „Великој Народној Скуаштини“
      . Па и такова
      „Велика Народна Скупшгина11, скупљена на тај и такав начин, није друкче
      но под силом и под притиском примила одлуку да се династија збаци и да
      се Црна Гора присаједини Србији те да посад има сачињаваги само једну
      област Србије. Цио „сазив“ ове Скупштине није трајао дуже од пола дана.
      Локал, у којем је засиједала, био је опкољен коматацијама који, с бомбама у
      рукама, захтијеваху да се изгласа та одлука која је донесена из Србије,
      готова, наштамаана.
      Затим је постављен „директориум” од пет чланова, са задактом да „лик-
      видира све ствари црногорске“
      . Лица која сачињаваху тај директориум никада
      нијесу играла никакву улогу у политичком животу Црне Горе. Тројица од
      њих бјеху 1908. осуђени на робију зато што су из Биограда доносили бомбе
      на Цетиње и зато што су судјеловали у завјери коју властодршци србијански
      бјеху организовали да убију Краља Николу и да изазову револуцију у земљи.
      Четврти члан директориума је готово неписмен, а пети је студент биоград-
      ског университета, без икаквих испита. Сва петорица су, разумије се, плаћени
      агенти србијанске владе.
      Пошто је на такав начин, саслушана »воља народа”, србијанска влада
      опозва свога министра акредитованог код краља, изјављући да је мисија тога
      министра завршена, јер „уједињење Црне Горе за Србијом јесте свршен чин“
      .
      У исти мах, регент Србије примио је „Круну“ црногорску из руку неколицине
      агената, плаћеника његове владе, којом је приликом рекао да он то чини
      „дубоко тронут*. Ми добро разумијемо ту тронутост Његова Височанства
      принца регента; он је био свјесан тога, да овијем актом покушава не само
      отети круну с главе свог дједа, него лишити читав један народ свих оних
      права која су стечена на бојним пољима и која су му санкционисана међуна-
      родним уговорима; њему није било непознато да су такви поступци вршени
      у срдњем вијеку; најпослије сјетио се је и тога да су краљ Црне Горе и
      Црногорци били први који се 1914. бјеху дигли у одбрану Србије и да су
      једино Црногорци 1915. спасли србијанску војску.
      Када је од званичне Србије, т. ј. од принца регента и његове владе,
      извршен тај акт насиља, они онда широм бијела свијета објавише то — као
      одлуку црногорског народа! У званичним нотама, упућеним савезничким и
      неутралним владама, они тражаху шгавише и признање свом недјелу. У
      почетку се трудише да у својим комуникеима тај атак представе, не као
      одвратно злочинство, већ као закониту одлуку црногорске уставне власти, а
      послије, покушаше да то представе као револуцију.
      *

• *
  На реду је сад да испитамо карактер тих догађаја који се у потоње
  вријеме одиграше у Црној Гори.
  9
  Велике промјене које се тичу суверенитета и владавине у једној држави,
  могу се извршити само на ова три начина: или законским путем, или пре-
  вратом (револуцијом), или усљед рата. Промјене, које се десише у Црној
  Гори, морале су се дакле одиграти на један од та три начина.
  Јесу ли се одиграле законским путем?
  Према Уставу црногорском, једино Народној Скупштини принадлежи
  право да одлучује питања о којима је рјешавала „Велика Народна Скупштина”,
  т. ј. питања која се тичу промјене династије и сједињења Црне Горе са
  којом другом земљом. Народна Скупштина бира се оиштим гласањем и сазива
  се, исто као у свакој парламентарној земљи, указом владаревим.
  Скупштина, која је узела да рјешава о судбини земље, није била такова.
  Србијанска влада је добро знала да законито сазвана Скупштива не би
  закључила оно што она жељаше, и због тога је прибјегла том другом средству:
  створила је „Велику Народну Скупштину”. Међутим, ни по Уставу, ни по
  остадим земаљским законима, такова установа уопште и не постоји, а још
  мање може она бити сазвана да одлучује о судбини државе. По србијанском
  Уставу, у Србији постоји: Народна Скупштина и Велика Народна Скупштина.
  Она прва има само законодавну власт, а ова друга уставотворну. Напротив,
  у Црној Гори само Народној Скупштини принадлеже обје те власти, т. ј.
  законодавна и уставотворна.
  Србијанска влада, у жељи да сакрије праву вољу црногорског народа,
  хтјела је избјећи да води преговоре о уједињењу са једина два мјеродавна
  фактора : са Краљем и са Народном Скупштином, и због тога је хтјела да
  власт Народне Скупштине пренесена тобожњу „Велику Народну Скупштину“
  .
  Установљавајући у Црној Гори “Велику НароднуСкупштину11 каоуставотворну
  власт, србијанска влада је проширила над ‘Црном Гором у исти мах и суверенитет
  Србије и њен Устав. Она је, дакле, то учинила прије но је црногорски на-
  рол, ма и на онако фалзификован начин, могао то својом слободном вољом
  одобрити.
  На тај начин, дакле, још прије но је „Велика Народна Скупштина“
  уопште и била сазвана, Србија већ бјеше, мада само привремено, уништила
  суверенитет државни, тијем што је, као опуномоћеник Савезника, погазила
  Устав црногорски и замијенила га србијанским Уставом. Без те претходне
  злоупотребе од стране званичне Србије, не би „Велика Народна Скупштина”
  могла бити ни сазвана нити би могла донијети онаква рјешења.
  Према томе у државном бићу Црне Горе ни ј е извршена законитим
  путем никаква промјена.
  На реду је да видимо, јели промјена извршена неком унутрашњом рево-
  луцијом ?
  Није! У ‘Црној Гори није било какве револуције, нити државног удара
  од које год политичке партије.
  Да нека група или партија може дићи револуцију, неопходно јој је
  потребно да располаже материјалном силом да би своје мишљење могла на-
  метнути присталицама постојећег законитог стања. У Црној Гори пак није
  било такве силе због трогодишњег заточења и због тога што Аустријанци
  бјеху потпуно разоружали становиштво.
  Правило је у историји свих савеза, да један савезник, не само да пош-
  тује суверенитег другога савезника, него да му га, по потреби, и брани свом
  силом. Тако француска војска, која бјеше послана у Италију, и италијанска
  која бјеше послана у Француску, имале су да врше оне исте дужности као
  10
  и војска дотичне земље. Војска француска имала је у Италији исту дужност
  као и војска италијанска, т. ј. да брани сигурност Италије и споња и изну-
  тра. Тако исто и италијанска војска, одаслана у Француску. Србијанске, пак7
  трупе заузеле су Црну Гору, у извршењу мандата повјереног им од Савез-
  ника. Те су трупе, према том7 морале не само респектовати суверенитет земље
  и њен законски поредак, него су је, у исти мах, имале и бранити, како од
  страног тако и од домаћег непријатеља. Да је то било тако, не би се никад
  ни од чије стране могао извршити државни удар, јер би то савезничке трупе
  у земљи биле спријечиле.
  Од онога часа кад су србијанске трупе, под командом шефа Источне
  Армије ступиле у Црну Гору као савезничка војска, од тог часа је свијем
  Савезницима пало у дужност да бране суверенетет земље и њен законски по-
  редак. Сви оии који би хтјели рушити тај суверенитет и тај поредак, већ
  самим тим актом дошли би у сукоб са свима Савезницима. Они би морали бити
  довољно јаки да би могли присилити Савезнике, браниоце суверенитета и
  законског реда, да пристану на ново стање сторено државним ударом или
  револуцијом.
  Излази, да у Црној Гори нити би могло бити каквог државног
  удара, нити револуције која би оборила присталице законитог стања, што не
  би прије тога били побијеђени сви Савезници и њихове војске у Црној Гори.
  Ситуација је данас у Црној Гори један парадокс. Присталице новога
  стања ствари, дакле непријатељи суверенетета земље и законског поретка не
  само што нијесу у сукобу са Савезницима, са браниоцима нашег суверенитета
  и законског реда, него своју снагу и моћ штавише црпе од Савезника т. ј.
  од Србијанаца.
  Јасна је дакле ствар, да промјене, које су настале у Црној Гори, нијесу
  произишле из неке револуције. А већ напријед смо видјели, да промјене
  нијесу настале ни законским путем.
  Питање је сад, да ли се одиста и стварно извршила каква год пром-
  јена у животу Црне Горе?
  Према ономе, што је досад изложено, дало би се закључити да никаква
  измјена није извршена. У ствари, пак, има измјене. Законити представници
  земље насилно су спријечени да врше власт. У том погледу, Црна Гора се
  још увијек налази у истом оном стању у коме се је налазила за вријеме
  аустриске окупације. Има само једна разлика, а та је у овом: Аустријанци
  су, као што то налажу принципи међународног права, сматрали Црну Гору^
  исто као и све друге запосједнуте земње, дакле и Србију, као државе које
  још и даље постоје. Они пак који је данас држе запосједнуту не мисле тако.
  ‘Црногорски народ није, дакле, извршио никакву промјену у земљи, нити
  законским путем нити превратом (револуцијом), него су је извеле савезвичкег
  тачно речено србијанске трупе, и то, насиљем.
  Поменули смо већ да се дужност једне савезничке војске која ступа у
  у савезну земљу састоји у томе, да брани суверенетет те земље и законски
  поредак у њој. У нашем случају, србијанској војци била је дужност оно исто
  што и војсци црногорској, Међутим права једне савезничке војске нијесу иста
  као права црногорске војске. Савезничка војска ни у ком случају нема то
  право да може изазвати преврат (револуцију) противу постојећег стања у
  земљи. Међутим то право потпуно прикадлежи војсци црногорској.
  11
  Кад савезаичка војска дигне буну противу постојећег законског стања,
  та се војска не може назвати „револуцијоном“ војском. Њено право име јест:
  непријатељска војска. Насиље, које данас притиска Црну Гору, ни у чему се
  не разликује од насиља које је по земљи вршила аустријска окупациона војска.
  Има само једна разлика, а та је: ненријатељ не би никад извршио коначну
  анексију, прије но што би се закључио мир, — као што је то учинио један
  од Савезника.
  Логичан је, дакле, закључак да суверенитет Црне Горе нити је уништен
  законским путем, т. ј. вољом народном, нити револуцијом, него насиљем јед»
  нога од њених Савезника, и то, ратом — који, и ако не постоји формално,
  постоји фактички.
  Да анексија Црне Горе није извршена вољом народа цоногорског — нити
  законским путем, нити револуцијом — већ посредствОхМ завјере, коју је зва-
  нична Србија унапријед удесила, доказује то и чувена Крфска Декларација
  од 20. јула 1917. У том часу је предсједник србијанске владе, г. Пашић, уз
  својеручан потпис, у 9. члакку те декларације, прокламовао присаједињење
  (анексију) Црне Горе Србији. Он је то учинио а да није претходно о том
  питао одобрење и добио овлаштење од црногорског народа т. ј. законитих му
  му представника.

1915. Питање о заетупању Црне Горе на Конференцији Мира.
      Врховни Савјет Савезника донио је ово рјешење у ствари заступања
      Црне Горе на Конференцији Мира:
      Црну Гору ће заступати један представник; што се пак тиче тога како ће
      тај представник бити одређен, то ће питање бити ријешено тек кад буде расви-
      јетљена политичка ситуација те земље.
      Исто онако као што је, усљед србијанских интрига, држање Великих
      Сила према Црној Гори било изузетно и неправедно у току самога рата,
      тако се и на самој Конференцији Мира према Црној Гори учинио изузетак.
      Одређен јој је само један представник, а свијем другим државама, које узеше
      активног учешћа у рату, без обзира на војну снагу којом су располагале,
      додијељена су по два представника. На тај начин, Црна Гора Је уврштена
      ме!ју оне државе које нијесу ништа друго учиниле но прекинуле дипло-
      матске односе са Њемачком. Могуће је да је то учињено стога, што је Црна
      Гора све жртвовала за општу ствар, а да себе није претходно осигурала
      икаквим уговорима.
      Усљед те одлуке Врховног Савјета, у питању заступства Црне Горе на
      Конференцији Мира, хаос, у који је Црна Гора бачена, не својом кривицом,
      постао је још већи. У самој ствари, пак, питање о заступању Црне Горе, је
      просто јасно,
      Члан 7. Устава каже: Краљ заступа земљу у свима односима
      са другим државама.
      Краљ Никола није престао бити Краљ Црне Горе. Признају га све
      Велике Силе. Ми смо већ показали да се у Црној Гори није ништа десило
      по чему би се могло закључити да је Краљ Никола престао бити влацар
      црногорски.
      12
      Даме, само он и љегова влада, имају то право. Они би га имали и у
      том случају, кад би били у Црној Гори, у неспосредној вези са Народном
      Скупштином.
      Данашаа влада, додуше, није произишла из Народне Скупштине, јер то
      не би било ни могуће, пошто број народних посланика, који се јапуара 1916.
      бјеху спасли у иностранство, није био довољан за потребни кворум. Али то ипак
      не смета ни у чему да је данашља влада законита. И Краљ Белгије Алберт,
      владао је тако, за три године, без парламента.
      Но, ево још један доказ: претпоставимо да су се краљ и влада вратили
      у Црну Гору, и да је Скунштина распуштена, те да су се избори имали
      извршити баш у оном часу кад је требало одредити представника Црне Горе
      за Конференцију Мира. Она влада, која је распустила Скупштину и наредила
      нове изборе, још не ужива повјереае Скупштине, из тог простог разлога што
      та Скупштина још не постоји. Пита се сад: бише ли у том случају краљ и
      његова влада, без повјерења Скупштине, могли одредити представника? Сва-
      како, да би могли. Ствар стоји тако исто и са данашњом владом. Ова влада
      још нема повјерење Скупштине, али то није доказ да га неће ни добити.
      Устав Црне Горе у том погледу јасно казује, у члану 75:
      „У случају ако је сигурност земље у опасности, а Народна Скупштина не
      могне бити сазвана. Краљ има право да, на приједлог Министарског Савјета,
      предузме све потребне мјере за очување сигурности земље, и овако издане наредбе
      имаће силу законску. Чим се састане Народна Скупштина, те изузетне наредбе
      биће јој поднесене…”
      У осталом, у томе факту, што данашња влада још пема повјерење скуп-
      штинско, нема кривице владине. Влада је у своје вријеме искала рестаурацију
      земље и повратак у Црну Гору. Рекли смо да су Велике Силе одложиле тај
      час. Жаљења достојни догађаји, који се одиграше у земљи, и неред у уну-
      трашњости, јесу резултат тога. Велике Силе су у стању, само ако хтједну,
      за неколико дана отклонити тај неред и рашчистити унутрашњу ситуацију,
      тијем, што ће испунити обећања која су задале Црној Гори, т. ј. што ће
      рестаурирати земљу.
      Поменутим поступком, право Црне Горе, да буде заступљена на Конфе-
      ренцији Мира, је, тако рећи, уништено. Ево су већ два мјесеца откако је
      Конференцаја почела свој рад, а црногорска делегација још није позвана;
      међутијем у њој учествују заступници чак и оних народа који су само пре-
      кинули дипломатске везе са Њемачком.
      Кр. Влада моли Конференцију Мира да у овом питању дадне доказа о
      правичности према Црној Гори и њеном народу, који је имао издржати толико
      горких искушења, т. ј. моли да јој Конференција нризна право на два пред-
      ставника и да их одмах позове да узму удједа у Конференцији како би могли
      бранити права и интересе Црне Горе.
1916. Неоправдан захтјев ербијанеке делегације на Конференцији Мира.
      Пошто је осуђено насиље које је званична Србија починила, њена
      делегација на Конференцији усудила се је поставити Конференцији Мира
      још и захтјев: да народ у Црној Гори плебисцитом изрази своју вољу.
      Кад би се примио тај приједлог србијанске делегације, то би значило
      не само одобрити цио нзз злочинства које је званичча Србија починила према
      Црној Гори, него би то значило учинити још једно, онакво исто одвратно
      злочинство.
      Плебисцит се може вршити само у земљама које нијесу још ни аутомне,
      а не у Црној Гори која је суверена држава.
      Устав Црне Горе тачно предвиђа: одкога, кади накоји начин
      црногорски народ има право да буде консултиран т. ј. да буде позван на
      изборе.
      Црна Гора је независна држава, исто као и Србија, Безгија, Грчка и
      т. д. Зар би Србија пристала на то да јој Конференција Мира наметне пле-
      бисцист којим би народ у Србији изразио своју вољу, да ли жели монархију
      или републику? Свакако да службена Србија не би на то пристала, јер то
      не допушта суверенитет земље. Зар није та иста Србија, од Аустрогарске јој
      добачену рукавицу подигла само зато, што није могла допустити да аустриски
      чиновници на њеном земљишту спроведу истрагу због убиства арцидуке-нас-
      љедника.
      Мада то влада Србије никад не би допустила, кад је у питању њена
      земља, она ипак свим средствима иде за тим да то право слободног самоо-
      предјељења узме од осам милиона Југословена. Влада Краљевине Црне Горе
      мисли да није потребно обраћатл пажњу Великих Сила —- јер оне су то сва-
      како и саме већ сазнале — на незадовољство које је овладало земљама југо-
      словенским, баш због те амбициозности Србије, која хоће да им наметне свој
      суверенетет и своју династију, као и због тога, што им Србија не да да сло-
      бодно донесу одлуку о томе какву желе имати форму владавине.
      Одазвати се приједлогу србијанском о плебисциту у Црној Гори, значило
      би исто што и уништити њен суверенитет.
      Према томе, Влада Црне Горе је увјерена да Конференција Мира неће
      поклонити пажњу том приједлогу србијанском, но да ће с презрењем прећи
      преко њега.
      Париз, 5. марта 1919.
      ЈОВАН С. ПЈАМЕНАЦ,
      Предсједник Министарског Савјета,
      Министар Спољних Послова,
      Заступник Министра Унутрашњих Послова.
      II.
      Удога Црне Горе у Свјетском Рату.
1917. Како је и зашто је Црна Гора ушла у рат.
      Црије овога рата, исто као и у часу кад је рат оглашен 1914., Црна
      Гора није била никаквим уговором везана ни за Србију, ни за коју другу
      државу. Била је слободна да је могла у овом судбоносном рату остати неу-
      14
      трална; што није био случај са Србијом и с Белгијом, јер оне су биле
      нападнуте. Па не само то, но аустриски посланик на Цетињу, г- Ото, бјеше
      у јулу 1914. понудио Црној Гори, у накнаду ако остане неутрална, разне
      економске, финансијске и територијалне накнаде, на првом пак мјесту, Скадар.
      О тим понудама аустриским бише обавијештени представнипи Француске, Велике
      Британије и Русије на Цетињу. Од првога часа Црна Гора се ставила на
      страну Антанте. Међу свијем државама великог Савеза, једино Црна Гора
      није, ни Србији ни Великим Силама, постављала никакве услове за своје сту-
      пање у рат. Црна Гора је, међутим, у том часу могла себи осигурати своју
      будућност, под најбољим условима, само да се је претходно погађала са Са-
      везницима. Савезници су врло добро, знали колико вриједе изванредне услуге,
      које би Црна Гора била у стању учинити Савезу; оне неоцјењиве услуге,
      којима ће се користити србијанска војска нарочито концем 1914., затим при-
      ликом свога несрећог повлачења 1915.
      Да видимо, како се Црна Гора држала у току овог рата.
      Вратићемо се на почетак, т. ј. на познати ултиматум Аустрије Србији.
      Чим је Н. Пашић, предсједник Владе, обавијештен био о ултиматуму,
      он га је одмах саопштио црногорској Влади. То бјеше јула 1914.
      Три сата послије тога, г. Пашићу је стигао овај одговор црногорске
      Владе:
      Тешко је одговорити, какав одговор да се да Аустроугарској. Наше је миш-
      љење да у свему ваља послушати савјете Русије. У сваком случају Црна Гора
      ће, данас као и вазда, дијелити са Србијом и добро и зло. Ваша судбина и
      наша је.
      Истога дана, г. Пашић је телеграфски упитао дрногорску Владу:
      Може ли Србија, у случају сукоба са Аустроугарском, рачунати на братску
      и неограничену помоћ Црне Горе?
      Истог дана, г. Пашићу је на то питање стигао одговор:
      Србија може рачунати на братску и неограничену помоћ Црне Горе, како у
      овом, по српски народ критичном часу, тако и у сваком другом.
      Сјутра дан, Престолонасљедник Србије Александар, захвалио је свом
      дједи, Краљу Николи, на његову држању и на безусловној помоћи коју су,
      сн и Црна Гора, понудили Србији.
      У телеграму, којим је Престолонасљеднику одговорио, Краљ Никола
      поручује, између осталога:
      Моји Цррогорци су већ на граници, спремни гинути на бранику наше зајед-
      ничке и свете ствари.
      Очевидна је ствар да се Црна Гора придружила Србији од самога 24.
      јула 1914. т. ј. још прије но је могла знати, да ли ће Русија, Француска и
      Велика Британија ући у рат. Непобитна је чињеница да је Црна Гора, дје-
      лајући овако из чисте љубави према Србији, пошла путем веома опасним по
      свој опстанак. Црна Гора је званично објавила рат Аустоугарској 8. августа
1918. а послије неколико дана Њемачкој. Тако исто је и идуће године, 15.
      октобра 1915., црногорска Влада преко србијанског посланика у Софији, обја-
      вила рат Бугарској, и овим ријечима тај свој поступак образложила:
      Црногорска Влада овај подли напад Бугарске на Србију сматра исто као
      да је уперен и на Црну Гору.
      15
      Ставивши тако на расположење све што су народ и земља били у стању
      дати за заједничку ствар, црногорска Влада не само што је пропустила оси-
      гурати будућност земље, него се није снабдјела ни најпречим потребама за
      рат, нити је од Савезника тражила неопходно јој потребну помоћ за исхрану
      и за ратни материјал. То је ваљда и био један од узрока због кога је Црна
      Гора била напуштена сама себи за вријеме ратоваља у 1914. и 1915.
      За то врзјеме, Србији су остављене слободне руке да плете интриге
      које још ни данас нијесу престале, а којима је био циљ да забрише Црну
      Гору еа мапе Балкана. Зар да овако несебичан акт самопожртвовности доведе
      Црну Гору, ако не до њене пропасти, а оно до овог тешког стааа у коме се
      данас налази! Да је Црна Гора имала мање повјерења у онога, ради кога је
      ушла у рат, и да је своје право обезбиједила уговорима, свакако да њено
      стање не би било овакво, какво је.
      м
1919. Што је Црна Гора у овом рату учинила за општу етвар Савезника.
      Црна Гора је мобилизовала све своје људе од оеамнаесте до шездесет
      треће године, што чини 47.000 војника, од којих 43.000 бораца. (Сагласно
      старим обичајима, Муслимани нијесу обвезани вршити војну службу.) Да би
      се спровело јединство команде, црногорска Влада је искала од владе Краља
      Петра да јој одреди извјестан број официра који би сачињавали главну
      команду црногорске војске. На тај начин су црногорску Врховну Команду
      сачињавали искључиво србијански официри. На челу им је био, и то, тачно
      од августа 1914. до јуна 1915., србијански јјенерал Божа Јанковећ, као шеф
      ђенерлног штаба. Послије га је замијенио србијански ђенералштабни пуковник
      Петар Пешић, данас ђенерал у србијанској војсцИ.
      Црногорска је војска чинила, дакле, саставан дио србијанске војске, т. ј.
      њено лијево крило. Кретање црногорске војске вршено је свагда према ин-
      струкцијама србијанског ђенералног штаба, који је своја наређења издавао
      србијанским официрима који сачињаваху црногорску Врховну Команду. Под
      тим околностима црногорска. је војска учествовала у свима операцијама срби-
      јанске војске, од августа 1914. до септембра 1915.
      Офанзиву на Сарајево предузео је 1914. одред који, већим дијелом,
      сачињаваху чете црногорске. Осим тога, сви успјеси србијанске војске у том
      времену, подједнако припадају и црногорској војсци. Без судјеловања црно-
      горске војске, отпор Србије био би немогућ. Србија би, без црногорске војске,
      још 1914. била заузета од аустроугарске војске. Ево доказ:
      Зна се да је аустроугарска војска, под командом ђенерала Поћорека, у
      јесен 1914. предузела ону велику офанзиву противу Србије. Биоград и велики
      дио Србије бише тад заузет,и. Србијанци морадоше устукнути пред бројно
      надмоћнијим непријатељем. У истом времену црногорска војска борила се не
      само на својим границама, него и у Босни, па штавише и на земљишту Србије.
      Црногорска је војска стојала пред најмање два непријатељска војна корпуса.
      Зна се да се повлачење Србијанаца убрзо претворило у побједну контра-
      офанзиву и, затим, у потпун пораз аустроугарске војске. А сад да поближе
      испитамо узроке тог изненадног обрта.
      Треба прије свега, имати на уму ово: за своје успјехе у почетку т. ј.
      за заузеће Биограда и великог дијела Србије, аустроугарска војска има да
      16
      захвали само својој бројној надмоћности. У исто то вријеме Руси се побједо-
      носно појавише па Карпатима, те је због тога аустроугарска команда од оних
      својих корпуса, који војеваху у Србији, одвеладва корпуса и упу-
      тилаихнаКарпате. Усљед тога је на србијанском војишту војва снага била
      бројно изједначна и тако је српска побједа била омогућена. Рекли смо већ,
      да су против Црногораца стојала најмање два аустриска корпуса Јасна је
      дакле ствар: да Црна Гора, као савезник Србије, није учествовала у рату,
      не бк 1914. у опште ни било србијанске побједе над аустроугарском војском-
      Да Црна Гора није учествовала у рату, Аустрија не би морала из Србије
      шиљати два своја корпуса на Карпате, и због тога изгубити битку у Србији,
      јер би јој била на расположењу, да на Карпате пошље., сва она војска што
      бјеше према Црној Гори и њеној војсци (најмање два корпуса).
      Доказ, да су заиста бар два корцуса била против Црногораца, ми смо
      узели из једног службеног акта србијансвог. Априла 1915., у својој дневној
      наредби, упућеној црногорским командЖима, србијански ђенерал Божо Јан-
      ковић говори о непријатељској војсци, о позицијама јој и бројном стању: он
      вели, да цјелокупан број непријатеља према Црној Гори износи 63.000 вој-
      ника. У истој наредби, !ђенерал вели да му је тако саопштено од стране
      србијанског јјенералног штаба. Не треба. међутим, никако губити из вида да
      је то вријеме на србијанско-црногорском фронту владало затишје, и да се
      аустроугарска в< јска у Галицћји налазила у веома тешком стању. И према
      томе, лако је оцијенити колики је био број аустроугарских војника који се у
      почетку рата, у јесен 1914. налажаху на нашем фронту, а тако исто и у
      вријеме офанзиве.
      Међутим нарочито у јесен и концем 1915. Црна Гора је играла зна-
      чајну улогу. Зна се да су, почетком октобра те године, Србију напали на
      главном фронту Аустро-Нијемци, под Макензеновом командом, а с леђа Бугари.
      Тад је ситуација била најкритичнија. Ево како те часове описује ратни допи-
      сник Фери Пизани који је пратио србијанску војску (Еегп Р18аш, „Ее
      Огате 8егБе“
      , Рапз 1916, ра^е 104):
      МеЗју свијема Балканцпма, једино су се Црногорци одазвали покличу своје
      браће из Србије. ..
      Стање изгледаше очајно. И најсрчанији би се поколебали. Само Црногорци
      кликнуше: „Ево нас!“
      Црногорци су, с правом, могли рећи: „Ми смо без игдје ишта. Аустриске
      лађе нам блокирају обалу. Немамо ни хљеба, ни фишека, ни одијела. Принуђени
      смо да војнике одијевамо у старо одијело ватрогасаца, што нам их је даровала
      Француска. Нема нас до неколико хиљада. Што вам можемо ми помоћи?“ Умјесто
      да су тако говорили, Црногорци су потекли у помоћ. Историја ће имати о томе
      да води рачуна.
      Као што смо видјели, Србија је, због пасивности балканских народа,
      остала потпуно усамљена.
      Међутим Аустро-Нијемци јој припремаху пропаст страховитију но ону
      од 1915. Макензенов план бјеше да од сваке стране одсијече србијанску
      војску па да ју зароби. Бугари су имали пробити источни фронт у Македо-
      нији, код Велеса и Скопља, и продријети до Призрена; Аустријанци су имали
      пробити фронт на западу, т. ј. фронт црногорски.
      17
      Бугари су свој задатак извршили: пробили су србијански фронт, узели
      Велес, Скопље и Тетово, и тијем пресјекли одступницу србајанској војсци
      преко Маћедоније. Још је само требало да су и Аустријанци постигли такав
      успјех на фронту црногорском, па би Макензенов план био потпуно успио. Да
      је црногорски фронт био пробијен, цјелокупна србијанска војска била би —
      роб и гроб.
      У том циљу предузео је непријатељ офанзиву на цијелом црногорском
      фронту. За скоро три мјесеца су Црногорци имали крваве борбе са Аустри-
      јанцима, и одржали свој фронт да не буде пробијен. Службени извјештаји
      говоре о том рјечитије но свако друго тумачеље, а те извјештаје су писали
      ербијански официри у Врховној Команди. (Те извјештаје, мада нијесу потпуни,
      еаопштавамо у додатку првом, који слиједи овом меморандуму).
      На тај начин обезбијеђена је србијанској војсци одступница преко Црне
      Горе. Сљедећи телеграм показује од каквог је огромног значаја била ова
      црногорска акција за спас србијансК§ војске. Тај телеграм је, новембра 1915.,
      генералисим србијанске војске, војвода Путник, преко србијанског генерала
      Пешића упутио црногорском генералу Јанку Вукотићу, и он гласи овако:
      дУспјете ли да зауставите непријатељско продираае, Црна Гора је одужила
      дуг Српству*.
      То дјело црногорска војска је и извела; то је дјело још величанстве-
      није кад се узму у обзир изванредно тешке околности у којима се налазио
      народ и војска Црне Горе, без муниције, без хране, без одијела.
      Ваља имати на уму, да се наша малена војска борила на фронту од 300
      километара, од којих 90 на србијанском земљишту.
      Црна је Гора имала губитака у овом рату: 11.000 мртвих (погинулих
      у борбеној линији и умрлих у заточењу) и 8 500 рањеника.
      Кад се сви ти догађаји узму у праведну оцјену, излази то, да већи
      дио србијанске војске има једино црногорској војсци захвалити свој спас и
      свој опстанак послије катастрофе од 1915.
1920. Што еу Савезници учинили за Црну Гору године 1914. и 1915.
      Током 1914. и 1915. године, црногорска војска бјеше лишена свега што
      је потребно војсци којој предстоји дуга борба. Црногорски војник није имао
      ни одјела, ни обуће, ни хране. У самом народу стање је било такво исто.
      Црна Гора је, у ствари, сиромашна земља која се својим производима не
      може хранити дуже од шест мјесеца, све пак остало мора увозити са стране.
      За вријеме рата Црна Гора је имала да се брине и за исхрану 40.000 избјег-
      лица из Босне и Херцеговине. Тај број чини десетину становништва Црне
      Горе. Теже је било Црној Гори то питање, но Француској или Италији пи-
      таае о исхрани четири милиона душа. Од августа 1914. до јануара 1915.
      Црна Гора је примила од Савезника 9000 тона разноврсног материјала за
      војску и народ: брашна, кукуруза ,ориза, есенце, одијела, обуће и т. д. Међу-
      тим, за толики размак времена, требало је 15.000 тона само брашна војсци
      за хљеб.
      18
      За све врзјеме рата црногорски војаица нијесу добијали потпуно вој-
      ничко одијело. Само су рекрути добили одијело које је иослано из Париза,
      из ватрогасних магазина. Али ни то одијело није било потпуно, јер неко
      примаше само капут, неко само панталоне, а неко само кошуљу. Раздијељено
      је 9000 огртача на 47.000 војника, т. ј. на петорицу или шесторицу по огр-
      тач, да се љим огрћу по реду.
      Све скупа, цијела помоћ Савезника Црној Гори, за све вријеме од
      августе 1914. до јануара 1916., бјеху 9000 тона намирница.
      Истина је да су, осим тога, Савезници давали финансиску помоћ која
      се састојала у том, што је сваки војник добијао по један франак и 50 саа-
      тима дневно. Та је помоћ издавана Србији а Србија ју је исплаћивала у
      динарима, чија се је вриједност дизала и падала између 120 и 140 динара
      за 100 француских франака. Влада Србије није никад хтјела изјаснити се
      откуд и од кога долази та субвенција. Изгледа да је она, још у самом почетку
      овог рата, унапријед примила крупну своту новца за рачун обавдије државе,
      а да није претходно о том обавијестила ‘црногорску владу. Влада Србије ни-
      кад није тачно одредила дио тога дуга који има припасти нашој држави.
      Напоменути је и то, да три потоља полумјесечна оброка нијесу уопште ни
      исплаћена.
      Разумљиво је да је под оваквим околностима материјално стаље црно-
      горске војске било веома тешко. То стаае је постало несношљиво у новембру
      и децембру 1915. кад је на Црну Гору пало још око 130.000 србијанских
      војника и избјеглица.
      Све је реквирирано за њих, све до потоњег залогаја хљеба. Показаћемо,
      према службеним извјештајима једног одреда наше војске (в. додатак други),
      какво је тада било стање наших војника. * *
      *
      Међутим, нестајаше мунуције, исто као и одијела и хране.
      у свему, Црна Гора је, у почетку рата, имала 47.000 војника бораца и
      небораца, подијељених у пет дивизија, 60 топова свих калибара, од којих
      само 10 модерних, и 42 митраљеза система Максим.
      Пјешадија бјеше наоружана са 32.000 пушака репертирки (Московски),
      којима се служи руска војска, 8.000 Маузерки, заплијењених у Балканском
      рату, и 9.000 старих пушака са једнимметком и црним барутом. Све то оружје
      било је већ употребљевано и било је веома оштећено у два претходна бал-
      канска рата.
      Наоружање црногорске војске није се, тако рећи, на у чему измијенило
      у току цијелога овог рата; једина принова састојаше се у неколико батервја
      старога система (Дебанжови топови), које је Србија послала, и 36 митраљеза,
      купљених у Француској. Интересно је напоменути да би црногорска војска,
      саразмјерно према осталим војскама у овом рату, требала имати 186 топова
      (осим тешке артиљерије) и око 350 митраљеза.
      Дужина црногорсмог фронта била је око 325 километара.
      Оружање није никад било задовољавајуће; у часу, пак, кадје Аустрија
      започела напад на Ловћен, наше оружање је, пред огромношћу њених сред-
      става, постало безначајно! 8. јануара 1916., на дан кад је извршеи јуриш
      на Ловћен, ту позицију је, у ствари, бранио 21 топ, од којих само 4 бијаху
      модерна. За те топове није било више но 1562 шрапнела, таман доста за
      паљбу од неколико минута. Ово су наводи из службених извјештаја којима
      19
      ае могу протдарјечати србијааска официри, чланови наше Врховна Команде.
      Аустријанци пак…. они удараху на Ловћен са 400 модерних тонова. Да на-
      ведемо, тек узгред, речи г. Клемансоа, објављене јануара 1916. у љегову
      листу „1’Нотше Епсћате“
      , у чланку под натписом „Јединство акције“ :
      Ловћен, наоружан предисторијском артиљеријом, мирао је чекао да ко
      дође и да га узме.
      У осталом, ми Французи, који смо тако пуни милосрфа према Србијан-
      цима, шта смо учинили за Црногорпе ?…
1921. Зашто еу и на који еу начин Савезници напуетили
      Црну Гору у то вријеме.
      Црногорска влада је непрекидно тражила од Савезника помоћи у живот-
      ним намирницама и у ратном материјалу. Навешћемо неколико примјера ■
      Септембра 1914. бјеше француска влада послала на Ловћен један арти-
      љериски одред са двије батерије, да бомбардују которска утврђења. Ти топови
      бјеху старог система(још од 1872. године) и њихово дјеј -тво оста безуспјешно;
      послије два мјесеца, тај одред се повратио у Француску.
      Црногорска влада је почетком 1915, преко свога делегата, поново на-
      стојада код француске Владе да Ловћен буде наоружан. Октобра 1915., када
      су Србију напале Ауетрија и Бугарска, Савезници се обратише Црној Гори
      са питањем: „како ће се Црна Гора држати?“ на што је Влада одговорила:
      „Борићемо се до потоњега, али вас молимо да нам пошљете намирница,
      одјела за војску и оружја, и да нам пошљете једну дивизију у помоћ“
      .
      Црногорски делегат у Италији извијестио је тада Владу да ће Савезници
      слати хране Црној Гори. Краљ је одмах упугио народу и војсци проклама-
      цију и саопштио им добру вијест и обећање Савезника. Тој прокламацији је,
      у исти мах, био циљ да појача дух у војсци и у народу. Али чим се опазило,
      да се ни једно од тих обећања не испуњава, дух је још већма малаксао. И
      сам углед Краљев почео је да слаби. (Прокламацију краљеву саопштавамо у
      додатку трећем).
      Крај свих својих обећања црногорском делегату, Савезници нијесу ништа
      учинили да помогну Црној Гори. Господин Хари Ламб, предсједник енглеског
      друштва ВгШзћ АћпаНс М1881оп, који је био дошао у Црну Гору рад исхране
      србијанске војске, изјавио је новембра 1915. да му је немогуће давати ис-
      храну црн)горској војсци, јер нема никаква наређења за то.
      Због тога се Краљ Никола више пута лично обратио Његову Величан-
      ству Руском Цару и Његову Величанству Краљу Италије, преклињајући их да
      пошљу помоћ у намирницама, и дајући им разумјети да ће, ако молбе буду
      одбијене, Црну Гору пеизбјежно снаћи катазтрофа.
      Примјера ради саопштавамо телеграм Краљев, упућен Руском Цару:
      Цетиље, 8. децембра 1915.
      Традиција је моје земље и мога дома да у најосуднијим часовима наше исто-
      рије апелујемо на свету Русију и њене узвишене и славне цареве.
      Света ми је дужност да се још једаом обратим Вашем Величанству, нашем
      моћном заштитнику, и да вам изложим тешко стање у коме се данас налазимо.
      20
      Моја војска, која броји до близу 50.000 војника, н у којој, по општем
      мишљењу, борбени дух стоји височије но игда, непоколебиво је ријешена да се
      држи уз мене, да се бори до краја и да своје, никад досад побијеђено оружје не
      положи прије но што прнмимо наредбу од Вашег Величанства, то јест, све до
      оног часа док Русија не закључи мир.
      Да бисмо испунили ту своју дужност, моја војска и мој народ не ишту
      ништа друго до хљеба и мунидије. Убрзо ће им понестати и једнег и другог.
      Од 48.000 тона жита, које је Ваше Величанство милостнво даровало војсци
      и народу црногорском, примили смо досада само око 4000 тона, од којих се сада
      један дио употребљава да се исхране остаци јуначке србијанске војске, која је
      већим дијелом, бечена на Црну Гору, а осим тога. да се исхрани велик број
      избјеглог становнивштва које бјежи н које тамани зараза.
      Пријети вам глад. Једино је глад у стаљу осујетити нам нашу ријешеност
      да истрајемо до краја уз Вас и Вашу јуначку војску, у борби за уништеље нашег
      заједничког непријатеља.
      Грчка остаде неутрална; Бугарска издаде своју мајку добротворку; Србија
      би сатрвена, Црна Гора, која и опет оста усамљена, кликнула би широм Бал-
      кана: „Хура цару и светој Руснји*, као што је клнцала у врнјеме ваших слав-
      них предака — само Црној Гори треба хљеба.
      Овим мојим гласом апелујемо, моја земља и ја, на племенитост Вашег Вели-
      чанства и молимо да нзволите настојати код наших моћних Савезника да нам
      пошљу исхрану, да не бисмо дошли у страховит положај који Ке нас нагнати да
      због глади савијемо наше барјаке који су се поносито вили поред ваших.
      Молимо, да нам се, у име савезничке дужности, помогне да очувамо наше
      једино добро: вјеру, част и слободу.
      НИКОЛА.
      Цар је одговорио овим телеграмом:
      Пуним задовољством примио сам ријечи Вашег Величанства којима мн пот-
      врђујетв непоколебиво одлуку да остајете вјерни својој дужности према својим
      Савезницима и да ћете се уз њих борити до краја.
      Наредио сам Мом Министру Спољних Послова да се поновно заузме код
      влада у Паризу, Лондону и Риму, да се у довољној количини пошље муниције и
      животних намирница; на тај начин моћи ће Ваше Величанство, с помоћу Божјом,
      наставити славне традиције свога народа и свога дома.
      НИКОЛАЈ.
      По несрећи, све ово заузимање оста безуспјешно.
      Савезници се ријешише да притекну Црној Гори у помоћ, тек 6. јану-
      ара 1916. по новом календару, т. ј. на два дана пред катастрофу! Посланик
      Велике Британије на Цетињу, граф Салис, саопштио је 6. јануара ту одлуку
      Савезника предсједнику Владе, г. Л. Мијушковићу, у присуству посланика
      француског, италијанског и руског. * *
      *
      Разлог оваквом резервисаном држању Савезника према Црној Гори,
      које је довело нашу земљу до пропасти, треба тражити у мишљељу које је
      вјештачки створено код некојих Савезника: да Црна Гора тобож не води рат
      искрено, да је у споразуму с Аустријом, и да, штавише, постоји некакав тајан
      уговор измеЈју Аустрије и Црне Горе. Такве извјештаје давали су и
      21
      ширили, такве интриге плели званична Србија и њени дипломатски представ-
      ници. Каква им је пак била намјера, показаћемо доцније.
      На несрећу, услуге које је Црна Гора указала заједничкој ствари, и
      чињенице које су најбоље опровргнуле те клевете, нијееу биле довољне да
      привуку пажњу савезних влада на праву ситуацију наше земље. Томе су сва-
      како допринијели крупни дога^аји који се дешаваху изван Црне Горе.
      МеЈјутим, једна је чињеница довољна, да покаже сву лажност и нискост тих
      денунцијација које су чинили службени србијански кругови.
      Показали смо напријед, на који је начин црногорска војска концем 1915.
      спасла србијанску војску, и тим осујетила Макензенов план који је ишао за
      тим да принуди Србијанце на предају. Доста би било да је октобра и новем-
      бра 1915. црногорска војска устукнула пред Аустријанцима, и да је тијем
      сломљен фронт црногорски, па би тијем сасвијем била онемогућена одступ-
      ница Србијанцима.
      Је ли, послије тога, могуће и говорити о некаквој неисправности (нело-
      јалности) Црне Горе, и о некаквом тајном уговору с Аустријом?
      Да се нотпуно збрише свака сумња у тај тобожњи, „уговор“ на којему
      су подигнуте све интриге и клевете противу ‘Црне Горе, веома је потребно
      изнијети неке појединости.
      Тај „уговор од 1907.“ објављен ја 1912 г. и чим је објављен, црногор-
      ска влада га је најодсудније демантовала. Али, без обзира на то, лажност тога
      „уговора” доказује се држањем Црне Горе 1908., приликом кризе коју је проузро-
      ковала анексија Босне и Херцеговине, затим 1913., заузећем Скадра од стране
      Аустрије, и најпослије 1914., оглашењем рата Аустрији. Уговор никад није посто-
      јао, и он није ништа друго до један гадан фалзификат службенихкругова србијан-
      ских нристалица њихове династије, а с циљем да компромитују Црну Гору
      и њену династију.
      Током овог рата, поред безбројних клевета друге врсте, званична
      Србија се више пута служила том клеветом. Уговор је поновно објављен (и
      ако је постојала цензура), у „Трибуни”, органу г. Пашића, који излазаше у
      Нишу. Говори се чак и то, да је србијанска дипломатија, у току овог рата,
      извјесним савезничким владама дала пренисе тог уговора.
      Саопштавамо, у прилогу четвртом, текст тога уговора; увјерени смо да ће
      свак ко га прочита, увидјети да је то прост фалзификат.
      Ево један детаљ који довољно показује лажност „уговора“: уговор је
      потписао граф Голуховски, муђутим уговор носи датум — за неколико мјесеци
      послије оставке Голуховскове! У вријеме тога датума, министар је већ био
      Ерентал.
      Настаје питање, зашто је Србија узела такво држање црема Цррој Гори.
      Томе су, у главном, два разлога:
1922. Због унутрашњих политичких криза у Србији при крају XIX. и по-
      четком овога вијека, углед Србије знатно је пао, не само у очима страна
      евијета, него у свему Југословенству. Положај династије Карађорђевића, који
      дођоше на пријесто послије истраге Обреновића 1903., бијаше веома тежак.
      Зна се, на примјер, да Енглеска све донде није хтјела одржавати дипломатске
      везе са Србијом, док се год Краљ Петар није одлучио да из своје непосредне
      околине отклони убице Александра и Драге.
      Међутим, углед Црне Горе, и ако малене, бијеше висок у иностранству,
      нарочито у Русији, а тако исто и у Југословенству. Руски Цар Александар
      III. називаше Краља Николу јединим пријатељем Русије.
      22
      Разумљиво је, дакле, Карађорђевићи су сматрали цриогорску династију за
      опасну по себе, јер црногорска династија бјеше такођер поникла из српског
      народа.
1923. Црна Гора је, исто као и Србија, српска земља. И једна и друга
      заинтересоване су у насљеђу земаља које до тада бјеху под Турском и под
      Аустроугарском. Историјска права Црне Горе преча су но права Србије, као
      што ће се видјети из овог меморандума кад буде ријеч о захтјевима Црне
      Горе. Избацити Црну Гору из овог насљеђа, значило би да Србија остаје
      једини насљедник. Због тога је Србија водила непријатељску политику про-
      тиву Црне Горе.
      Циљ јој је био двострук: прије свега, приказати Црну Гору, у очима
      Словенства и иностранства, као агента Аустрије, а у исти мах, створити не-
      помирљив раздор између краља и народа, изазвати у земљи смутљу и борбу,
      и посијати мржљу. Да то постигне, службена Србија се послужила свима
      могућим средствима. Безбројне клевете су просуте противу Црне Горе, међу
      којима је, још 1907., клевета о продаји Ловћена и о „тајном уговору11.
      Исти службени кругови организовали су 1907. завјеру противу краља,
      и у том циљу упутили из Биограда бомбе на Цетиље. Послије двије године,
      и опет се из Биограда удеси завјера противу Црне Горе, позната афера ко-
      лашинска. Срећом, ниједан од ова два злочиначка покушаја не имаде успјеха.
      Ова неморална политика заустављена је у времену од почетка рата па
      до велике побједе србијанске 1914. Од тог часа она поче опет, само још
      жешће.
      Политички кругови србијански мишљаху тада да ће Аустрија, усљед
      руског напредоваља на Карпатима и србијанске победе, убрзо пропасти. Помоћ
      црногорска им изгледаше излишна. Од тог времена, и током цијеле године
      1915., службена Србија је све могуће предузимале да у црногорској војсци
      створи буну, да збаци династију а Црну Гору да присаједини Србији. У ту
      сврху србијански агенти водили су дефетистичку кампаљу међу нашим вој-
      ницима, па штавише и у самом народу. Ширили су гласове о тајном уговору
      нзмеђу Аустрије и Црне Горе, о продаји Ловћена и т. д…
      Све то скупа, потпуно је сломило отпорну снагу војске и народа, пошто
      је та снага већ била веома ослабила због немаштине намирница и због оску-
      дице у свему осталом. То је био једаи од узрока црногорске катастрофе. Кад
      се катастрофа догодила, Србија је мислила да може коначно уништити Црну
      Гору. Предузета је, у том смислу, најживља акција код Савезника; утрошени
      су милиони у том циљу.
      Преко подмићене штампе и преко најразноврснијих агената, службена
      Србија је дала проносити најодвратније клевете противу Црне Горе. Пошло
      јој је за руком да, прије свега, уништи једну црногорску бригаду која бјеше
      успјела да се спасе и која је требала послужити као основа за реорганиза-
      цију црногорске војске. Тако исто, помоћу интрига, успјела је да црногорски
      народ лиши сваке помоћи од стране Савезника, од јануара 1916. до закљу-
      чеља примирЈа. Чак су и црногорској влади ускраћана новчана средства с
      којима би могла притећи у помоћ својим заробљеним сугра^анима. На тај
      начин хтјело се убацити незадовољство у црногорски народ и завадити га са
      краљем и владом.
      23
1924. Зашто ее је морала догодити катаетрофа Црне Горе, и како је Црна Гора
      била принуђена да, у јануару 1916,, понуди мир.
      Катастрсфа Црне Горе бјеше неизбјежна. Она је природна посљедица
      безизлазне ситуације у којој се, у тај мах, налазаше војска и земља. Наво-
      димо овдје укратко узроке пропасти наше земље и изложићемо на који је
      начин био понуђен мир:
1925. Исто као и Србија, Црна Гора је пала пред бројно надмоћнијим не-
      пријатељем.
1926. Србијанској војсци је црногорска војска била поуздана залеђина;
      црногорска војска није имала такву залеђину.
1927. Црногорска војска је у то вријеме била лишена и животних намир-
      ница и муниције и најпотребнијег ратног материјала. Народ се налазио у
      истом таквом стању. И потоњи је залогај хљеба дијељен био с избјеглицама
      и војницама србијанским.
1928. Црногорска војска немаше оружја.
1929. Поред горњих разлога, отпорну снагу црногорске војске веома је
      ослабило дефетистичко ровење службене Србије. У истом смислу дјеловала је
      и наредба србијанске Врховне Команде, а наиме, да се из Црне Горе повуче
      и она једина војска србијанска која је, с нама заједно, требала бранити црно-
      горско земљиште. Псеко генерала П. Пешића, тадашњег пуковника, Врховна
      Команда србијански бјеше својим телеграмом од 14. децембра 1915., број 7960.,
      наредила да сви србијански војници, који, као добровсљци, ступаху у црно-
      горску војску, имају црногорску војску напустити, уз пријетњу да ће бити
      сматрани за војне бјегунце.
1930. С војничког гледишта, отпор црногорски бјеше немогућ; црногорска
      војска бјеше са три стране опкољена непријатељском војском.
      Усљед такве ситуације, влада је савјетовлада краљу да иште примирје.
      Исто то савјетавао је и србијански генерал П. Пешић, тадашњи пуковнћк,
      који командоваше црногорском војском.
      Искало се је примирје од непријатеља.
      Дошао је одговор:
      На положају, 12. јануара 1916.
      Црногорској Команди.
      На искање црногорског министарства да се привремено прекину неприја-
      тељства, одговара се ово :
      Сва цриогорска војска има, без преговарања, положити оружје; сва срби-
      јенска војска, која се налази на црногорском земљишту, има бити предана. Тек
      у том моменту ће врховна команда бити расположена прекинути непријатељства.
      Све до оног часа, док ти услови не буду испуњени, аустроугарске трупе
      имају наређење да наставе операције без прекида. Ћесарска и краљевска влада
      је о овом обавијештена.
      По наредби врховне команде
      окупационе к. и кр.‘ војеке
      пуковник СНБОКО88.
      Под тим условима, краљ је одбио примирје, а нарочито под условом да
      се има издати србијанзка војска. Пошто је ситуација бивала §ве тежа, влада
      24
      је и опет наваљивала, али краљ је поново одбио. Тада 12. јануара 1916.
      влада је поднијела оставку и овако ју образложила:
      Господару,
      Влада Вашега Величанства је мишљења да Ваше Величанство и Ваша Влада
      не треба да нануштају земљу у овако критичним часовима. Њихов одлазак не би
      ни са које стране био оправдан. Напротив, они треба да остану у земљи и да
      с народом дијеле тешку судбу која нас је снашла.
      Како Ваша Влада зна да је наша војска потпуно неспособна да се одупре
      непријатељу, то Вам је она овога часа предложила да понудите мир.
      Ваше Величанство је одбило Владин приједлог.
      С тога разлога, Влада је приморана да Вам овијем најпокорније поднесе
      своју оставку и да Вам изјави да она од овога часа престаје функционисати и
      носити одговорност за догађаје који могу наступити.
      Вашему Величанству најоданији:
      МИЈУШКОВИФ, предсједник Владе,
      РАДУЛОВИ^, министар Правде,
      ПОПОВИФ, министар Унутрашњих Послова,
      Генерал ВЕШОВИФ, министар Војни.
      Србијански пуковник, П. Пешић, упутио је, од своје стране, овај извјеш-
      тај краљу:
      Врховна Команда
1931. бр. 9034.
      Реферат Њ. В. Краљу Врхов. Команданту
      Ваше Величанство,
      Сви команданти одреда на западном фронту тврде, да је код наше војске
      настала таква деморализација, да је апсолутно немогућ сваки даљи отпор и борба
      са непријатељем.
      Которски одред дивизија Митра МартиновИћа сасвим се је растројио и
      готово више не постоји.
      Херцеговачки одред је такођер у рђавом стању и војници неће да се боре,
      а од Ловћенског одреда може се рачунати само на Кучко-братоношку бригаду.
      Команданти Которског и Ловћенског одреда намају више ни једног топа.
      Војска је гладна и с врло мало муниције и нема изгледа да ће се ово стање
      моћи поправити.
      Износећи ово право стаље војске, мени је част обратити пажн»у Вашем
      Величанству, да се под оваким условима борба апсолутно не може више водити
      и да треба одмах најхитније учпнити ово:
1932. Тражити мир са непријатељем, пошто није хтео примити предлог Кра-
      љевске владе о примирју, који је учињен пре два дана.
1933. Двор, Краљевска влада, страни посланици и Врховна команда да оду у
      Скадар најдаље*још сутра.
      2В
1934. Код Скадра организирати одбрану од тамошње војске и ову коју можемо
      извући из Црне Горе и ту под заштитом утврђења и Дрина, продужити борбу,
      ако непријатељ не прими частан мир.
1935. децембра 1915. год.
      КРУШЕВАЦ
      (Краљевски двор код Подгорвце).
      Натал. Штаба,
      Пуковник
      Сардар ПЕТ. ПЕШИћ.
      Усљед овог корака, краљ је тражио да му представници Великих Сила
      на Цетињу кажу своје мишљеље. Некоји су отворено одобрили понуду мира,
      а некоји су исто одобрили прећутно. јер иначе би могли изрећи свој УеЈо
      („не пристајемо1) и у том случају не би мир био ни понуђен. Према исказу г. Лазара Мијушковића, тадашњега предсједника црно- горске владе и министра Спољних Послова, ствар је текла овако: Одржана је конференција, којој су присуствовали: Њ. Величанство Краљ, г. Мијушковић. енглески министар граф Салис, француски министар г. Деларош Верне, италијански министар барон г. Авецано, и руски отправ- ник послова г. Обнорски. Изложивши ситуацију, г. Мијушковић је изјавио да је једини опас у понуди мира. На тај начин, тумачио је он, спасла би се Црна Гора и њен варод од ропства, а Арбанија би се могла очувати да преко ње одступи србијанска војска. Најпослије, он је молио представнике савезних сила да у том питању дадну свој савјет, на што су имали право и што им је била и дужност. Четири дипломате одговорише: „Ми вам не можемо дати савјета јер немамо никакве везе са нашим владама*, (све телеграфске везе с иностранством бјеху прекинуте).
      На то их је г. Мијушковић питао за њихово лично мишљење.
      Г. Обронски је одговорио: „Иштите мир“
      .
      Остале дипломате остадоше при својој првобитној рвјечи: да не могу
      давати мишљења пошто немају никаква упуства од својих влада.
      На то је г. Мијушковић молио представнике ових четири савезних
      држава да изјаве, да ли су противни томе да се иште мир, и рекао је да
      ако они буду томе противни, он неће мира искати па ма какве посљедице
      отуд произишле.
      Представник Русије је поновно савјетовао понуду мира а остале дипло-
      мате нијесу рекле: „Не пристајемо да тражите мир“! и тек тада је пону-
      ђен мир.
      Међутим, држање г. Љуба Михаиловића, србијанског министра на Цетињу,
      било је много јасније. Већ од подужег времена он је употребљавао сва сред-
      ства да убиједи краља и црногорску владу о томе да треба закључити мир.
      Тумачио је да је то дужност краља и владе, и да је то једина могућност да
      се народ и војска спасу од несреће која је снашла Србију. На тај би начин
      један дио србијанске војске и избјеглице могли наћи уточишта у Црној Гори.
      Он је предложио да краљ абдицира, па да влада предузме кораке у име
      његова сљедбеника.
      26
      Послије толико наваљивања, понуђен је мир. Међутим мир није закљу-
      чен због тога што је немогуће било примити услове. Краљ оде из Црне Горе.
      Три министра који бјеху оетали у земљи наставише преговарати о миру, и,
      посредством шпанскога посланика у Бечу, упутуше краљу уговор о миру да
      га он одобри. Краљ, који се тада налазио у Бордоу, одбио је да одобри мир.

• *
  *
  У цијелој овој ствари о понуди мира, влада краљевине Србије, којој је
  предсједник био г. Пашић, играла је дволичну улогу. Очигледно је да је ка-
  питулацију Црне Горе, у главноме, била припремила србијанска влада. Преко
  своја два представника на Цетињу, т. ј. преко министра Михаиловића и пу-
  ковника Пешића, она је била главни савјетник за понуду мира. Са правом
  је један француски публициста рекао: РасћНсћ ез1 ГахНеиг ће 1а ра1х
  топ1епе§гше. (Пашић је прави творац црногорског мира).
  Међутим србијанска влада је била прва која је преко својих агента., ову
  понуду мира приказала као издају савезничке ствари. Чим је мир понуђен,
  она је опозвала и пуковника Пешића, и све остале србвјанске официре који
  сачињаваху црногорску Врховну Команду. Одмах је ишчезао и њен министар
  г. Михаиловић, и вратио се тек послије неког времена, кад је дознао да
  остали представници савезнички не пођоше за њим. Мјђутим, ево су пуне
  три године, откако србијанска влада и њени агенти искоришћавају у штампи
  ову понуду мира, као доказ „црногорског издајства11.
  Очевадно је да су се србијански званични кругови служили најодврат-
  нијим средствима да наведу Црну Гору на капитулацију, а све то у циљу да
  би лакше могли вршити ова насиља која сада врше и о којима ће доцније
  бити ријеч. Врхунац своје дволичности постигоше јануара 1916. кад пуков-
  ник Пешић и србијански официри напустише Врховну Команду. Пешић је
  тада дужност предао црногорском генералу Вукотићу, и обећао му, свакако’
  по наредби србијанске Врховне Команде, да ће србијанска војска бранити
  Скадар и пролаз преко Бојане, јер Скадар бјеше једина тачка на којој би се црно-
  горска војска, при свом повратку, могла борити. Тада је издана наредба за повла-
  чење. Међутим, војска није била још ни на пола пута до Скадра, а непријатељ већ
  бјеше стигао на Бојану, и без сметње, заузео положаје западно од Скадра. Значи,
  србијанска војска није ни нокушавала бранити ове положаје 1 Тијем је била
  запечаћена судбина црногорске војске: одструпница јој је била одсјечена.
  У додатку петом саопштавамо изјаву генерала Вукотића из које смо узели
  горње податке.
  Из свега овога излази то, да су србијански политички кругови навлаш
  ишли за тијим да упропасте црногорску војску, — ону војску која је спасда
  и њих и сву србијанску војску.
  Биоградски политичари су се бојали да Црна Гора не спасе своју вој-
  ску, које бјеше до 40.000 војника. У том случају, она малена Црна Гора
  која увијек имађаше скоро десет пута мање војску од србијанске, имала би
  исто онолико војника колико И Србија. По званичном србијанском схватању,
  то би за њене интересе била озбиљна опасност, па, да би отклонила сваку
  могућвост тога, србијанска је влада својим интригама уништила ону једну
  бригаду црногорску, којој бјеше успјело да се спасе повлачећи се кроз Арба-
  нију, да стигне на Крф. Она је спријечила и да се организује нова црно-
  горска војска од тих Црногораца који бјеху избјегли у савезничке земље,
  као и од оних који се налажаху у Америци.
  27
• *
  *
  Краљевска влада моли Конференцију Мира да изволи одредити коми-
  сију која ће утврдити тачност горљих навода и основаност оптужаба противу
  званичне Србије. Краљевска влада је увјерена да су ове тврдње необориве.
  Париз 5. марта 1919.
  ЈОВАН ПЛАМЕНАЦ,
  Предсједник Министарског Савјета,
  Министар Снољних Послова,
  Заступник Министра Унутрашњих Послова.
  »I.
  Захтјеви Церне Горе.
  Племена српска, која се у УП вијеку насилеше на Балкану, падоше
  одмах под власт Византије; само ово племе, које заузе земље данашње Црне
  Горе, Херцеговине, Боке Которске и Скадар, почело се је од првог дана
  свога доласка, борити противу Византије, с намјером да оснује независну
  државу. Послије два вијека, том племену пође за руком да створи прву
  српску државу, Зету, којој су Турци, због ратних пораза који су их ту
  стално сналазили, тек доцније дали име Црне Горе (Кара-даг).
  Послије неколико времена, Зета подвласти сва остала племена српска.
  Скадар постаде пријестоница Зете, а Зета центар заједничке државе.
  Првјенство Зете пред осталим земљама српским признало је и иностран
  ство. У XI вијеку, папа Александар П. признао је Бар као п р в о с толно м ј е с т о
  цјелокупне државе српске (ргјтапз 8е<1е8 1оНиз ге^т бегђКапЈ),
  а католички арцибискуп барски доби 1045. године титулу, коју носи и дан-
  данашњи, ргГтаз 1оИи8 ге^П1 бегђИапћ
  Како се Зета налазила на самој граници државе, то је средиште
  државно пренесено било у Рашку, али, и за то вриЈеме, заједничком државом
  управљаху Немањићи, поријеклом Зећани. Мада је српска држава у то ври-
  јеме била на врхунцу своје силе, ипак је Црна Гора очувала своју индивиду-
  алност и, у извјесном погледу, своју надмоћ. Насљедник пријестола, прије но
  што ће постати владарем заједничке свесрпске државе, морао је своју мла-
  дост проводити у Црној Гори, као владар Црне Горе (гех јиуепјз).
  Продирањем Турске у Европу, све балканске земље, дакле и српске,
  погубише своју независност. Једино се Црна Гора одржа. Она није била у
  стању очувати све своје земље, јер један дио паде под Турке, а друге јој
  отеше Млеци, али оно што је главно — независпост државна — одржа
  се све до наших дана, у кршевима данашње Црне Горе….

1915. године, султан Селим вели у своме ферману: „Ми султан Селим
      Емир Кан, гоеподар неба и земље, господар истока и запада, цар царева,
      дајемо ово на знање нашим везирама, пашама и кадијама у Босни, Херцего-
      28
      вини, Арбанији и Македонији: никад Црногорци нијесу потпадали под нашу
      блистателну Порту; зато нека Црногорци буду добро примани на гранинама
      нашим, а надамо се да ће и они према нашим подајницама поступати тако
      исто“
      .
      Вјековима Црногорци водише крваве ратове против угљетача српског.
      Ти ратови нарочито су значајни откако је настала данашња династија, т. ј.
      од 1697. Благодарећи тим борбама, у данацњој Црној Гори, очуван је суве-
      ренитет не само њен, него и суверенитет цијеле државе српске.
      На тај начин припада Црној Гори и насљедно право над евим
      осталим српским земљама које падоше под туђинску власт. Стога је цио срп-
      ски народ у Црну Гору од вазда гледао као свој Пиемонт. Она је то с пра-
      вом и заслуживала, с погледом на њене жртве и херојске подвиге на бојним
      пољима, као и на њен моралан утицај на цијело Српство. Већ и сама њена
      егзистенција бјеше од огромна значаја за очување националне свијести у
      осталим дјеловима српског народа који допадоше ропства. Српски народ је
      том осјећању дао израза на уста једнога од својих највећих пјесника:
      Цриа Горо, поносито стеве,
      Српске круне ти драго камеље!
      Слобода Црне Горе служила је Српству не само тијем, што му је кри-
      јепила морал, већ и тијем што га је и стварно потпомагала. Покрај много-
      бројних ратова које је водила за слободу своју и своје потиштене браће, она
      је, на примјер, помогла устанак Србије почетком XIX. вијека тијем, што је
      од своје стране огласила рат Турској те тако потпомогла ствар Србије јед-
      ном значајном диверзијом.
      И још једним другим путем Црна Гора је благотворно утицала на поди-
      зању народне свијести и на појачање отпорну снаге код браће која бјеху
      под Турцима. У Српству Црна Гора је имала исту улогу коју има и срце у
      људском организму, јер се ’из њених планина исељавао вишак станов-
      ништва у остале цлодније крајеве, нарочито у Србију, чим би режим турски
      бивао блажи. Ти исељеници црногорски прожети идејом слободе, а припада-
      јући оном дијелу нашег народа који је не само физички него и умно нај-
      љепши дио Српства, улијевали су народу нашем, нарочито оном у Србији,
      учмалом усљег дугог робовањи, нову снагу, — која је Шумадију кренула на
      устанак; и КарађорЈђе и кнез Милош, поријекла су црногорског и херцего-
      вачког.
      Тврдити, да је вјековним борбама Црногораца био циљ слобода само
      Црне Горе и њених сународника, била би неправда. У свијем раговима које
      је водила Русија за ослобођење балканског хришћанства, Црна Гора је учес-
      твовала као њен највјернији, а понекад и као једини савезник. Историска
      улога Црне Горе тијем добија обиљежје много ширег значаја, но што то
      изгледа на први поглед. Војујући уз Русију, њене борбе за независност своју
      и своје браће, добијају обиљежје борбе за слободу свих Балканаца.
      Црну Гору као такву признавали су не еамо сви балкански народи него
      и цио цивилизирани свијет. Један од највећих бугарских пјесника, И. Вазов,
      рекао је за Црну Гору:
      „Пред твојим хероизмом морају се приклонити Шпарта и Ахил“
      .
      Велики поборник слободе балканских народа, Гледстон, рекао је:
      „Херојски подвизи Црне Горе превазилазе оне јунаке код Термопила
      и Маратона”.
      29
      Други један Енглиз, велики пјесник А. Тенисон, пјевао је:
      „Велика Црна Горо! од када твоје црно стење дере облаке и расте-
      рује олују, од тада нема силнијих брђана од твог племена*.
      Иеториска улога Црне Горе у српском народу и на Балканима није се
      ни у чему промијенила током XIX. вијека, попгго и остале земље балканске
      изво]еваше своју слободу. Мада је најмања, ипак Црна Гора има највише
      животне снаге. Да би постигла остварење народног идеала, Црна Гора је
      сама, без помоћи од стране осталих већ ослобођених балканских земаља, рато-
      вала противу Турака године 1835., 1839., 1842., 1853., 1854., 1855., 1858.,.
1916. и 1876.
      Мада је Србија била већ независна, цијело Српство, које још не бјеше
      ослобођено, сматрало је ‘Црну Гору као Пиемонт. Мада је Србија била про-
      етором већа, она ипак није била толико омиљена. Разлог томе је то, пгго
      Србија није свагда стојала на опште националном становишту; њена политика
      је више пута своје пособне интересе претпостављала општим интересима на-
      шег народа, а то се Црној Гори не би могло никад пребацити.
      У другој половини XIX. вијека Србија једним војено-политичким уго-
      вором бијаше везана с Аустроугарском, и, по том уговору, она се имала пот-
      пуно дезинтересовати од судбине својих сународника у Аустроугарској.
      Да је Црна Гора и у то вријеме уживала највиши углед у Српству,
      доказује нам то, што у времену препорода југословенске књижевности нај-
      знаменитнија дјела бјеху инспирИеана старијом и новијом историјом Црне
      Горе. Најбољим дјелима, која су данас класична у српској и југославенској
      књижевности, предмет јеЈ из живота црногорског. Пјесник Горскога Ви-
      јенца, ремек-дјела југословенске књижевности, Петар П. Петровић, владар
      Црне Горе, стриц данашњег краља. неоспорно је највећи пјесник и мислилац
      у Југословенству.
      Током XIX. вијека Црна Гора је наставила своју националну политику.
      Не само што је она, прва, огласила (1912.) рат који је срушио турску власт
      у Европи, него она је узела и инициативу у стварању Балканског савеза.
      Она је и у овом рату поднијела огромне жртве. Од првога дана стала је
      уз Србију, а да није претходно поставила икакве услове. Током рата, подни-
      јела је 1914. и 1915. исте напоре и исте жртве, које и Србија. Крајем 1915.
      Црна Гора је, она и нико други, спасла србијанску војску од ропства, одбра-
      нивши јој одступницу преко црногорског земљишта. Спасавајући србијапску
      војску, Црна Гора је племенито жртвовала саму себе.
      Званична Србије недопуштеном пропагандом, интригом и клеветом, иде
      за тијем да не само омаловажи него и да у лажној свјетлости прикаже улогу
      Црне Горе и њене жртве у овом рату. Циљ јој је очигледан: хоће да оелаби
      ону симпатију коју је Црна Гора од вазда уживала у образованих народа,
      јер на тај начин она би најлакше могла уништити Црну Гору и опростити
      се супарника како у националним стварима, тако и у стварима насљедства
      српских земаља које досад бјеху под Аустроугарском. Влада Краљевине Црне
      Горе је мишљења да због тога треба у једном носебном меморандуму изложити
      улогу Црне Горе у овом рату.
      Како је Црна Гора очувала независност и суверенитет старе српске
      државе из Средњега Вијека, и како је она уживала потпуну симпатију својих
      30
      сународника, то је Црна Гора и била, и јесте, правни наељедник свих оних
      земаља српских које у Средњем Вијеку сачињаваху српску државу.
      Мада Црна Гора никад није тежила за таквим доминирајућим положајем
      међу осталим земљама српским, она ипак има исто онолико право на опста-
      нак, колико и Србија. Она би штавише то право у већој мјери заслужила но
      Србија, кад би се то право мјерило по заслугама и по жртвама, принесеним
      за националну ствар.
      У име Црногораца, Влада Краљевине Црне Горе најодушевљеније поз-
      дравља уједињење Србије са свима оним земљама које из разлога економских,
      географских, етнографских и етничких, чине с њом једну цјелину, или, које
      по жељи свога сгановиштва желе да се с њом вежу везама било тјешњим
      било лабавијим.
      На истим тим принципима оснивају се и захтјеви Црне Горе. Црна Гора
      не тражи да анектира ни један дио земљишта, него хоће и жели да са зем-
      љама, с којима је некада била у зајединици, успостави своју стару заједничку
      државу Зету. Увјерени смо да то тачно одговара жељи становништва у тим
      крајевима. Тек послије тога, народ ће преко својих Уставом предвиђених
      представника имати да одлучи какав ће бити облик владавине и какви ће
      бити односи, у првом реду, са Србијом, а затим са осталим земљама југо-
      словенским.
      Црна Гора иште Херцеговину, Боку которску и Скадар са околином.
1917. Херцеговина и Бока которека.
      А
      У Средњем Вијеку је Херцеговина са Црном Гором, са Боком которском
      и са Скадром и околином му, сачиљавала заједничку државу. Ту заједницу,
      не само политичку него и природну, уништише Турци кад заузеше Херцего-
      вину коју држаху за пуна четири стољећа.
      У ствари, Турци су над Херцеговином имали само полу-суверенитет.
      Правно, господари Херцеговине били су Турци; стварно, било је друкчије.
      Старјешине херцеговачке (војводе, капетане, свештенике) постављали су вла-
      дари Црне Горе, тадашњи митрополити. Готово у свим ратовима Црногораца
      против Турака Херцеговци су учествовали на позив Црне Горе.
      Црна Гора је неколико пута предузимала да ослободи Херцеговину.
      Најзначајнији покушаји бјеху: рат од 1862., затим устанак у Херцеговини од
      1876.-77. Тада је и Србија ушла у рат против Турске, али, због неуспјеха,
      искала је мир, те је Црна Гора за пуну годину дана морала сама ратовати,
      све док Србија није поновно ушла рат (пошто је и Русија заратила).
      Црногорска војска и херцеговачки усташи бјеху тада ослободили цијелу
      Херцеговину. Послије славне побједе на Вучјем долу, црногорска је војска
      пријешла сву Херцеговину и дошла под сами Мостар. Па ипак, и мада је
      цио народ једнодушно желио да се сједини са Црном Гором, Херцеговину је,
      на основу Берлинског уговора, окупирала Аустоугарска.
      Како Херцеговина, исто је тако Бока которска, са Црном Гором и
      Скадром, сачињавала једну државу.
      31
      Бока которска је, осим јужног јој дијела, пала под Млетке (Венецију)
      и остала све до почетка XIX. вијека под млетачком влашћу. Од пропасти
      млетачке (1797.) до Бечког конгреса (1815.) Бока которска је поново чинила
      државну заједницу са Црном Гором. За све то вријеме Црна је Гора, као
      савезник Енглеске и Русије, водила рат противу Наполеона, да би себи очу-
      вала Боку. Што јој не могаше отети оружјем ни Наполеон, одузе јој Бечки
      конгрес. По закључку тога конгреса, а уз интервенцију руског цара, Црна
      Гора је Боку уступила Аустрији. Тада је Аустрија окупирала покрајину која
      стварно чини Боку которску, т. ј. сам залив которски. Данас се, под именом
      Боке которске, подразумијева и оно земљиште коме је сјеверна граница јужно
      од Будве, а јужна граница Спич, али то је нетачно. То земљиште не може
      по свом географеком положају припадати територији која чини Боко-котореки
      залив. Цослвје Бечког конгреса, један дио тог земљишта држали су Турци.
      У првој половини XIX. вијека Црногорци су свој дио морали уступитн Аус-
      трији, а онај други дио (Спич и околину) Црногорци су, једанак са Баром,
      ослободили у рату 1876-77. Међутим, фамозни 29. члан Берлинског уговора
      уступа Аустрији Спич и околину. Аустријски делегат на Берлинском Конгресу,
      барон Хајмерле, овако је образложио окупацију Спича:
      Само посједујући Спич, који доминира Баром, моћи ће Аустроугарска олак-
      шати и осигурати свој циљ, а тај је, да пази да пристаниште и обала Бара остану
      чисто трговачког карактера.

• *
  *
  Данашња Црна Гора чини са Херцеговином и Боком не само једну
  историску цјелину, него и у географском погледу, скупа са Скадром и околи-
  ном му, јесу једно и нераздјељиво тијело.
  Бзка которска, у ствари, није друго но природни залив Црне Горе, од
  које се она не може дијелити. Црногорско земљиште опкољава Боку са три
  стране. У осталом, Бока уопште и нема свога земљишта; оно што га има,
  јесу, у ствари, падине ценогорских планина којима су врхови и стране у
  црногорској граници. На више мјеста, обала Боке которске удаљена је од
  црногорске границе само два километра у правој линији. У географском по-
  гледу, Бока је Црној Гори оно, што коринтски канал Грчкој.
• *
  *
  И у економском погледу, Црна Гора чини цјелину са Херцеговином и Боком,
  јер Црна Гора им је економска позадина (хинтерланд) без које оне не могу
  опстојати. Доказ овоме јесте то, што се за све вријеме аустријског посједа,
  ништа није могло ни у Боки ни у Херцеговини економски развити, а то све
  због непогодних трговачких уговора који спречаваху сваки трговачки промет
  са Црном Гором. Из тог истог узрока ископала се половина домова боко-
  которских, јер се љени житељи иселише у туђину. То иеељавање није узело већег
  маха благодарећи аустријским гарнизонима и ратном бродовљу, који омогућа-
  ваху понешто трговине; у будуће, пак, Бокељи неће имати ни тај извор.
  Тако стоји и са Херцеговином. Ни она не може живјети економски не-
  зависно од Црне Горе.
  Као што већ рекосмо, Црну Гору, Боку которску, Скадар и околину му
  насељаваше једно и исто српско племе. Егнички, то становништво чини једну
  цјелину наспрам осгалих српских племена која се населише у долинама
  Мораве, Вардара, Босне и др. Та цјелина је очувала сва своја карактерис-
  32
  тична обиљежја. Становиштво Црне Горе, Херцеговине и Боке которске
  говори јужнии говором српског језика, а у Србији, изузев неколико насеља
  поријеклом из Црне Горе и Херцеговине, говори се источним говором. У тим
  крајевима Србије, у Црној Гори и у Херцеговини поникла је чувена народна
  поезија, савршена како ни у једном другом мефу данашњим народима.
  Тип људи у Херцеговини, Црној Гори и Боки которској је исти. Боса-
  нац, напримјер, већма личи Србијанцу него Херцеговцу.
  Исту једнакост видимо и у заједнћчким обичајима. Тако и народно
  одијело, ко]е се носн у Боки которској, Херцеговини и Црној Гори, разликује
  се од однјела које народ носи у другим српским покрајинама, па и од одјела
  у Босни. * *
  *
  Исти тип, иста прошлост и исти животни условз створили су и исту
  душу. Психолошки, Херцеговци су ближи Црногорцима него Босанцима. Та
  веза се показује како у њиховој прошлости тако и у садашњости. Када је

1915. у Боки которској плануо устанак противу Аустрије, Црногорци пома-
      гаху своју браћу морално и материјално. Једни с другијема, зададоше стра-
      ховит пораз Аустријанцима у Кривошијама. Кад Аустрнја није више била у
      стаау да оружјем угуши устанак, она умоли руског цара да посредује. Тек
      на царску интервенцију, а посредством <Црне Горе, устаници својевољно пре-
      кидоше устанак.
      Исто је био случај и 1882.. када је нов устанак противу Аустрије
      букнуо у Херцеговини и у Боки которској. И овог пута Црна је Гора помогла
      усташима.
      Кад је 1908. Аустрија анектирала Босну и Херцеговину, неколико хи-
      љада Херцеговаца избјегло је у Црну Гору, што међутим није био случај
      код становништва које становаше крај србијанске границе. Неки дио тих
      избјеглнца остаде у Црној Гори, а други се послије амнестије повратише
      својим домовима.
      Та вјерност Херцеговаца и љихове браће према Црној Гори, показала
      се још боље током овога рата. Чим је букнуо рат, око четрдесет хиљада
      Херцеговаца пребјегло је у Црну Гору. (У Србију из Босне није избјегао ни
      близу толики број). Наша браћа Херцеговци и Бокељи одмах створише добро-
      љачку бригаду под црногорском заставом. Губитке те бригаде накнадише нови
      добровољци поријеклом из истих крајева, који стигоше из Америке.
      Јануара 1916., у часу катастрофе Црне Горе, та бригада се је спасла.
      Како ти добровољци бијаху аустриски држављани, црногорска их је влада за
      времена повукла с фронга да не би пали шака Аустријанцима….
      Кад је та бригада фебруара 1916. стигла на Крф, србијанска влада је
      митом и интригама понушавала да их наговори да се одреку прногорске
      заставе и да ступе у србијанску војске. На тај је начин србијанска влада
      хтјела да спријечи реорганизацију црногорске војске. Али тај потхват срби-
      јанске влиде није успио. Крај свих препрека, ти добровољци се на солунском
      фронту борише под црногорском заставом. И најпослије, пошло им је за
      руком да униште ту јединицу. Већи дио би интерниран на Корзику, заједно
      са вемачким ратним заробљеницима, мада некоји од тих Херцеговаца бијаху
      одликовани ратним крстом. Ослобођени бјеху само они који изјавише да ће
      ступити у србијанску војску, а ме^утим црногорској влади се онемогућавало
      33
      да раеполаже ткм људима, мада су они били црногорски војници и мада су
      изрично зактјевми д® то и даље остану.

• *
  *
  Правс Црже Горе да се у|едини са Херцеговином признале су државе
  ;које су највише заинтересоване ка Балкану.
  Русија је Сан-стафанским уговором признала Црној Гори онај дио Хер-
  цеговине који јој је одузео Берлински уговор.
  Исто јој је то нризнала и Аустро-угарска прије но бјеше почела водити
  своју политику „дранг нах остн“в
  По једном уговору од 1777. између Аустрије и Црне Горе, Херцеговина
  је имала припасти Црној Гори у случају ако се ослободе српске земље испод
  турског јарма. 4. члан тога уговора гласи:
  „Ако би се земља ослободила од Турака, Црној Гори ће припасти Горња
  и Дон>а Зета, и три твр^аве, Подгорица, Спуж и Жабљак, а тако и земл>е око
  ушћа Бојаие, Пипери, Брда и Херцеговина присајединиће се Црној Гори“
  .
  Црна Гора се вазда држала тога свога права, које јој Србија никад
  није спорила.
  На Париском конгресу од 1856. искало се то право. У сједници кон-
  греса прочитан је овај протест књаза Црне Горе:
  На конференцији у Паризу, у приеуству опуиомоћених представника свих
  великих сила, Али Паша је изјавио да турска влада сматра Црну Гору као једну
  од својих провинција. Та тврдња је неисправна. С вишим правом би Црногорци
  ; могли аахтјевати половину Арбаније и цијелу Херцеговину, јер моји претходници,
  независни господари Црне Горе, војводе Зете, држали су некада те земље, а Турци
  .иикад нијесу држали Црну Гору.
  Ја молим Вашу Екселевцију да изволи примити к знању овај протест.
  На Цетиљу, 19. (31.) маја 1856.
  Књаз Црне Горе и Брда,
  ДАНИЛО ПЕТРОВИћ-ЊЕГОШ.
  Тако исто ствар стоји и са Боком которском, за коју су се Црногорци
  борили противу Наполеона. Основаност црногорских захтјева у погледу Боке
  Ксторске види се и у томе, што су ти захтјеви одобрени Лондонским угово-
  ром од 1916.

1915. Скадар и околина.
      1497, узеше Турод Скадар, а 1913., послије шестомјесечне опсаде, осло-
      бодише га Црногорпи.
      За вријеме опсаде аустријски министар на Цетињу барон Гизл предла-
      гао је црногорској влади да Ловћен буде неутрализиран, а у накнаду за то,
      он је обећао да ће Аустрија признати Црној Гори право на Скадар.
      Понуда је одбијена.
      Црна Гора је најпослије морала напустити Скадар ш притиском вели-
      ких сила које се на тај корак одлучише на захтјев Аустрије. Централне силе
      су по сваку цијену тражиле повода да због Скадра зарате. Краљ Црне Горе,
      34
      на савЈет Русије и антанте, позукао се ш>Скадра,. пошто је &иглеск©м< ми–
      нистру спољних послова лорду Греју упутио телеграм који глаев:
      У својој ноти од 30. априла, моја Вдада је издажнла разлоте свога држања
      у питаљу Скадра. Моја влада се је руководила необоривнм принцшшма правде.
      Ја поново наглашујем, нсто као ® мој народ, наше свето ираво на- Скадар. До-
      стојанство моје и мога народа не-допушта ми да се докорим притиску појединат-
      ном (т. ј. аустриском).
1916. јануара 1915. Црна Гзра је поиово ушла у Скадар. Два су разлога
      те окупације: што су спречавази војни транзпорти Бојаном, . што еу ору-
      жане чете Арнаута, плаћане и вођене сд Ауетријанаца, нападале црнагорско
      земљиште.
      Осим Скадра, Црна Гора је 1915:.окушралаи еве оно земљиште које
      јој је, по захтјеву Аустрије, било одузото, њ. то је- земљиште које се пружа
      од данашае црногорске границе до Дрина. Тз еу захтјезп Црне- Горе
      на југу.
      Црна Гора полаже на Саадар незспорио право из разл»а ист®ријскзх,.
      географских, стратегијских, етничких и екоаомских.

• *
  *
  Неоспорно историјско право Црне Горе на Скадар зиди со- у исто-
  рији Скадра коју смо у главном напријед изложилн. Скадар је створио Зету
  (т. ј. Црну Гору), а Зета ја створила драаву свих Срба. Скадар је колијевка
  и државе и цивилизације српске. Скадар није никад био арбанашда варош.
  За Скадар је везан један од најсвјетлијих часова наше историје, хоји је ду-
  боко одјекнуо у души цијелог нашег народа. Народ је у својој поезији обе-
  смртио то доба из историје „Вукашинова града“
  .
  Скадар са својом околином чини зераздјељкву географсау цјелину
  са Црном Гором. Доста је само погледати карту, да се види вевов значај за
  Црну Гору. Скадар са Црном Гором представља облик огромне лепезе; ©со-
  бина те лепезе, њен главни дио, јесте Скадар. Положај цијеле Црие Горе
  гравитира Јадранском мору, што и ток главних ријека црногореких показује.
  Црногорске воде, у главном, теку у Скадарско језеро, а одатле Бојалом, кроз
  сами Скадар, у море. Тај природни. ток црногорских вода јесте у иетн мах
  и пут, не само природни него и једини, који води из Црне Горе на море.
  Садашња обала морска одсјечена је од унутрашњости Црне Горе планинским
  ланцем, а тако исто и од Боке которске. Према томе Скадар је Црној Гори^
  што су кући врата и прозори. Кад Црна Гора не би имала никакво другс
  право на Скадар, он би јој се морао дати по праву тих сервитута (служ-
  бености). Ко има права да гради кућу, има право и на свјетлост, т. ј. на
  прозоре и на вртга.
  Ти географски разлози довољно објашњују и стратегијске разлоге.
  Без Скадра, унутрашњост Црне Горе била би вјечито угрожена. То најбоље
  свједочи историја: свима важнијим походима Турака на Црну Гору Скадар
  је био полазна тачка.
  Кад је Скадар с околином пао под Турску, један дио становништва по-
  бјегао је у брда, а од оног другог дијела, који остаде на свом огњишту, неки
  примише муслиманску вјеру, што је имало однарођивање као прву пошљедицу.
  Други дио, сачувавши своју вјеру, сачувао је и своју народност.
  Црногорци су неплодне али слободне кршеве претпостављали плодним
  долинама скадарским. Ту богату земљу почеше тада насељавати Арнаути која
  35
  вадираху с југа. Цод заштитом турске владавине, Арнаути успјеше да свој
  језик паметну једном дијелу Црногораца, који бјеху заостали око Скадра. Али
  и та племена потпуно су очувала карактер и обичаје црногорске. Типа су
  чисто црногорског и разликују се од осталих Арнаута. Та племена, ма да су
  некоја муслиманске вјере, још држе крсно име. Исто тако, ова назови-ар-
  наутска племена пјевају уз гусле, а највећи јунаци, које пјевају у пјесмама,
  јусу Црногорци. Још и данас одржавају родбинске везе са неким црногорским
  породицама с којима су везани крвним везама.
  Етничко обиљежје ове покрајине види се и у том што се готово сва
  села, ријеке и брда зову чисто српским именима. Ево неколико примјера:
  Драгиња, Растиште, Кравари, Облик, Обод, Веље Поље, Љубани, Брдица,
  Големи, Стари и Млади Борић. Каменице, Деригњат. Насеља која су право-
  славни Срби иотпуно очували јесу: Омара, Куље, Рас, Стари и Млади Борић,
  Гриљ и др. У селима Големи, Добровац већина је Срба муслиманске вјере, а
  у селима Деригњат и Каменице велик број православних Срба.
  Како Турска у неким дјеловима своје државе није уопште вршила ни-
  какву власт, а камо ли да је тачно водила статистику о становништву, то је
  данас још немогуће навести тачан број становника, и колико их припада којој
  народнисти. Аустријској штампи је 1913. успјело само то, да обмане један
  дио европске јавности, тврдећи да тек незнатан дио скадарског становништва
  припада српској народности. За Аустрију је вјера главно обиљежје народ-
  ности! Тако је она и у Босни и Херц^говпни рачунала „три народности* :
  православну, муслиманзку и католичку, мада све то троје чини само један
  исти народ једнога и истога језика. Тенденција Аустрије била је та, да на тај
  начин пе призна српску вародност свима оним муслиманима који говоре
  једино српским језиком и којима је то матерњи језик. Међутим у Скадру
  Је једна трећина становништва српског поријекла.
  Економско стање Црне Горе и самог Скадра говори у прилог томе,
  да треба поправити неправду која је учињена Црној Гори. Сва моћ некадашње
  Црне Горе (Зете) почиваше па Скадру. Чим је Скадар пао под Турке, Црна
  Гора је почала сиромашити, јер Скадар бјеше извор богатству цијеле земље
  и залога њеног напреднвања у цивилизацији која се ту бјеше зачела у веома
  рана времена, још у IX. вијеку. То доказује и Ободска штампарија од 1493.,
  прва штампарија у цијелом Словенству, а прва државна штампарија у свијету,
  у којој је 1494. штампан „Осмогласник* прва словенска књига, која се у
  неколико очуваних примјерака данас чува као највећа ријеткост европских
  библиотека. Кад ја 1893. просдављена четирстогодишњица Ободске штампа-
  рије у Црну Гору бјеху дошли на прославу изасланици цијелог образованог
  свијета. Царска руска Академпја поздравила је ту свечаност адресом у којој,
  између осталог, вели:
  Црна Гора је своју православну вјеру, своју народност и своју незави-
  сност јуначки одбранила противу непријатеља, и стога су њени славни синови
  чувени у цијелом свијету. Црна Гора, бедем Словенства, је своје право на опста-
  нак доказала јуначким дјелима својим, али и својим просвјетним радом.
  Гледстон писаше тада:
  Седам година прије штампарије у Лондону појавила се штампарија на Ободу.
  У то вријеме још немаше штампарију ни Оксфорд, ни Кембриц, ни Единбург.
  Тек шеснаест година по том основана је штампарија у Риму, пријестоници Хриш-
  ћанства, а тек послије двадесет и осам година издана је прва књига.
  ‘Т
  36
• *
  Од каквог је значаја Скадар за Црну Гору видјеће се и у овом:
  Ток ријеке Дрина који је правилно текао према Љешу. Турци су
  обрнули на Скадар, да би се он ту уливао у Бојану. Тај дио Дриаа данас
  се зове Дринаса. На тај начин су они спријечили отицање воде из Скадар-
  ског језера у које утичу све главне ријеке црногорске, и због тога се водена
  површина језера пењала и ширила тако, да је најпослвје поплавила готово цијело
  плодно земљиште Зете. Још и данас се у језеру виде остаци цркава и кућа пото-
  нљених села, те Црногорци показују мјеста, по неколико километара удаљена од
  обале, гдје се некад нахођаху њихове њиве. Скадарско језеро је на тај начин оне-
  могућило обрађивање 25.000 хектара плодне земље. Велик дио поплављене
  земље налази се у оквиру црногорске границе, док се оно земљиште, на
  којима се имају предузети радови око исушења, не налази у посједу Црне
  Горе. Кад би се језеро исушило, Црна Гора би дошла до плодне земље која
  би јој била довољна да, са оним што јој је припало Букурешким миром,
  може исхрањивати све своје становништво. Погодбе за добро рјешење овог
  питава су још увијек у рукама странаца, пошто се главни радови око ису-
  шења Скадарског Језера (т. ј. повраћање Дрима у старо његово корито и
  регулисање Бојане) морају предузети у самом Скадру и најближој му околини,
  Пуних 40 година Црна Гора је настојала код турске владе да се та ствар
  једном уреди. Турци, као обећаваху а ништа не чинаше! То је Црногорце
  увјерило више но ишта друго да и опстанак и будућност Црне Горе зависе
  о Скадру. Цио народ црногорски говори: „Чији Скадар, оног и Цетин>е“
  .
  Ако Скадар остане не самој граници Арбаније, он мора пропасти. На-
  против, ако би постао црногорски, убрзо би постао један од најзначајнијих
  градова на Балкану. Ушљед балканског рата Призрен, Пећ, Ђаковица, Берани
  и т. д. вракени су мајци отацбини Црној Гори или Србији. Због тога је
  Скадар изгубио своју позадину (хинтерланд), која га је некад хранила и која
  је била главни, ако не и једини, извор некадашњег му благостања.
• *
  *
  Права Црне Горе на Скадар није спорила арбанска влада Есад-паше.
  Напротив, Есад-паша је изрично то признао 1913. и 1915.
  Црна Гора је 1915. поновно узела Скадар, по жељи самог скадарског
  становиштва које је много патило од анархије, и на нарочит позив Есад-
  пашин. Скадар и околину васељавају знатно већим дијелом католици, који
  су се према муслиманима свагда веома непријатељски односили и однесе се
  и данас. То се тумачи тијем што се Арбанаси налазе на оном ступњу циви-
  лизације гдје су вјерска питања преча од етничког сродства. С тога разлога
  између католика и муслимана нема психолошке везе, т. ј онога што је нај-
  битније за постојење националног јединства и за државну сталност.
  С тога истог разлога, ако Скадар припадне Арбанији, он би постао
  легло немира и спречавао би уређење и саме арбанске државе.
  Ако Скадар припадне Црној Гори, тијем би се омогућило стварење једне
  муслиманске Арбаније, која би у стању била да створи политичку сталност
  држави. То становишге је прихватио и Лондонски уговор 1915., којим је
  антанта свечано признала Црној Гори права на Скадар и околину, т. ј. до
  Дрина.
  Црна Гора је међу балканским државама позната са своје толеранције
  у вјерским и националним питањима. Тако на примјер муслимански поданици
  Црне Горе нијесу обвезани вршити војну држност, но могу, ако хоће, сту-
  пити у војску. Један од разлога, који говоре у прилог за црногорски Скадар,
  јесте симпатија коју Црна Гора ужива међу страним елементима који јој
  припадају као и међу племенима која живе и њеном сусједству. То потврђују
  ова два примјера из најновије историје. Устанак у Арбанији 1910.-11. против
  турске владавине стао је Црну Гору големих моралних и материјалних
  жртава. Морала је примити и дати гостопримства устаницима, који не хоћаху
  директно преговарати са турском владом; примирје с владом је 1911. утвр-
  ђено тек на посредовање црногортког краља, у његову присуству, на Цетињу.
  Други примјер је опсада Скадра 1912.-13., у којој учествоваху и сами Арба-
  наси, као добровољци у црногорској војсци.
• *
  *
  Откако нема Аустрије, ништа више не стоји на путу сједељеву Скадра
  с Црном Гором. Црногорски народ је дакле увјерен да ће му Конференција
  Мира у Паризу потпуно успоставити и његова права, уништена на Конфе-
  ренцији амбасадора великих сила у Дондону 1913; ц₽но.горски народ се у
  то узда тим више, што је за ослобођење Скадра 1912.-13. и за његов повра-
  так мајци отацбинп жртвовао трећину своје најбоље дјеце.
  Париз, 5, марта 1919.
  ЈОВАН С. ПЛАМЕНАЦ,
  Предсједник Министарског Савјета,
  Министар Спољних Послова,
  Заступник Министра Унутрашњих Послова.
  Делегацију Црне Горе на Конференцији Мира, 5. марта 1919., предста-
  вљали су гг. Јован С. Пламенац, Предсједник Министарског Савјета Краљевине
  Црне Горе, Министар Спољних Послова и Заступник МинистраУнутрашњих Послова;
  Др, Перо Ђ. П1оћ, Министар Правде, Заступник Министра Просвјете и Црквених
  Послова; и ђенерал Анто Гвозденовић, Изванредни Посланик и Опуномоћени
  Министар Кр. Црне Горе у Вашингтону.
  ДОДАТАК I
  Докуменат који очигледно доказује да је црногорека војека крајем 1915
  епаела ербијанеку војеку да ју не заробе Ауетријанци, Нијемци и Бугари,
  Извјештаји срблјанског ђенералштабног пуковника Петра Пешииа
  о војничким операцијама црногорске војске, крајем 1915.

1915. октобра. — Непријатељ је учинио напад ва Дрини, између Вишеграда и
      Хума; сви јуриши су одбијени. Неколико чамаца, пуни непријатељских војника,
      потопљени су. Борба траје између Вишеграда и Лима.
1916. октобра. — Непријатељ показује велику активност дуж цијеле Дрине и
      на више мјеста је чинио покушаје да пређе ријеку.
1917. октобра. — Непријатељ наставља нападе на Дрину. Одбијен је, уз гу-
      битке, осим на једном мјесту близу Вишеграда, гдје му је пошло за руком да
      пређе ријеку са једним дијелом својих чета. Борба траје.
1918. октобра. — Борба траје дуж цпјеле Дрине и код Гацка. Сви напади
      су одбијени.
1919. октобра. — Цвјелог дана непријатељ није могао постићи никаква
      успјеха на Дрини. Код Вишеграда непријатељ је задржан. Напад на Гацко
      одбијен је.
1920. октобра. — Непријатељ је на Дринп развио већу активност но обично.
      Према Вишеграду, наше чете су у енергичном нападу узеле позицију Суха Гора
      — Добрум. У тим борбама непријатељ је имао тешких губитака. Заробили смо
      непријатељских војника.
1921. октобра. — Борбе се настављају на позицијама око Вишеграда у правцу
      Суха Гора — Добрум. Резултат се још не зна. На Дрини препуцавање артиљерије.
1922. октобра. — Непријатељ је поновио вападе на позиције Суха Гора-Добрум и
      узео их. Наше чете су*се повукле на друге позиције у позадини, одржавајући везу с
      непријатељем. На Дрини, општа артиљеријска борба, баз резултата.
1923. октобра. — Непријатељ је почео вападати позиције Варда-Бијело Брдо,
      али је спријечен у напредовању. Борба се наставља. На Дрини артиљеријска
      борба.
1924. октобра. — Борбе јужно од Вишеграда. Непријатељ је оштро напао
      и кад је дошао до размака за јуриш, храбри Црногорци пођоше на јуриш, с бом-
      бама у рукама и примораше га да се повуче, затим га гонише до Сухе Горе.
      Заробисмо једног официра и 100 војника; узели смо четири топа и један митраљез.
      Непријатељ је ноћу напао на фронту Вучи До-Троглав и, послије оштре борбе,
      заузео је Троглав. Борбе трају.
1925. октобра. — Борбе се воде јужно од Вишеграда гдје је непријатељ имао
      тешких губитака: заробили смо 3 официра и до 300 војника. Један заробљени
      љекар тврди да је непријатељ данас имао 800 погинулих и раљених. На фронту
      39?ј
      Троглав-*Вучи До битка се наетшља. 1Непријател& је задржан на граници; губици
      његови огромни <ву.
1926. октобра-о — Борба ое наставља на позицијама код Вишеграда, гдје смо
      заробили 00 војника. Близу Вишеграда борба се цио дан наставља у нашу корист.
      Заробили емо 20војиика.
      Л. и 22. октобра. — Борба се наставља на фронту Троглав-Вучи До, и
      послије кошгра-напада преотели смо позиције на граници. На Троглаву смо узели
      :2 брдска топа, 3 митраљеза, 1 рефлектор и многог другог ратног материјала.
      Непрндатељ јје оставио велик број погииулих, међу којима више официра, од којих
      једног команданта и једног љекара. Сд 29. октобра до данас, непријатељ је с
      већом жестином напао на фронт 2. колоне. Напад пјешадије бјеше праћен оштром
      паљбом тешке артцљерије. Крваве борбе водиле су се и дању и ноћу; наше
      храбре зррупе сузбиле су све непријатељске нападе. Наши противници усијели су
      једино то што су на ^раници узели једну позицију без већег значаја. Борба се
      наставља. Непријатељеки губпци су огромни. Трећа колона је отела: 4 брдска
      топа, 3 митрал&еза, 60$ пушака, 700 комада разног инжињерскег материјала и
      огромну количину муниције, а заробила је 6 официра, 2 љекара и 300 војника.
      На осталим фронтовима артиљеријска борба.
1927. октобра. — Борба на Грахову води се цио дан с највећом жестином.
      Наши храбри војници сузбили су све непријатељске нападе. Непријатељ ниЈе
      успио да нам узме позиције и одбијен је с великим губицИма. Друга колона узела
      је: 4 топа, 4 мктраљеза, 3 телеграфска апарата, 1 рефлектор, 70 коња, 100
      пушака, 100.000 фишека. Заробљена су 2 официра и 30 војника.
1928. октобра. — Цио дан непријатељ је нападао с великом енергијом и над-
      моћним бројем. Свуд је одбијен, осим у правцу Вишеграда, гдје смо ми напустили
      неке позиције. Непријатељ је имао губитака.
1929. новембра. — Непријатељ наставља са двије дивизије нападати фронт
1930. колоне. Борбе су трајале цио дан. Успјело нам је да одржимо све наше пози-
      ције. Непријатељ је имао губитака.
1931. нов. — Непријатељ је наставио своје нападаје дуж цијелог фронта 3.
      колоне, али је одбијен уз велике губитке. Један сд наших батаљона је само на
      једном мјесту заробио 121 војника и 2 официра, који припадаху једној неприја-
      тељској компанији од 152 војника. Осталих 29 су погинули.
1932. нов. — Непријатељ је бројно надмоћнијом силом оштро напао цио фронт
1933. колоне. Наше трупе повукле су се на своје првашње положаје на Лиму. Усљед
      опште ситуације на бојном пољу србијанско-црногорском и због енергичних напада
      на наше чете на Лиму, 3. колона је примила наређење да се повуче на главне
      позиције за одбрану. На осталим фронтовима, артиљериска паљба и понеки пје-
      шадијски напад.
1934. нов. — Слаба артиљеријска борба без промјене на свима фронтовима
      осим око Фоче, гдје је било пјешадијске борбе али без успјеха непријатаља.
1935. нов. Непријатељ је узео Фочу (у Босни), Метаљку и Пријепоље
      (у Србији). Један паш батаљон заробио 1 официра, 3 подофицира и 50 вбјника. На
      другим фронтовима нема промјене.
1936. нов. — Напали смо непријатеља код Метаљке, потукли га, те бјежи
      пут Горажде. Усљед јаког појачања од стране Прибоја и Пљеваља, наша војска
      узела позиције за одбрану Пљеваља. У јучерашњим борбама заробили смо 30
      •ројника.
      40
1937. нов. — Јаке непријатељске колоне појавиле су се од Метаљке и При-
      боја; издано је наређеље да напустимо Пљевље и да заузмемо нове борбене
      позиције.
1938. нов. — Непријатељ енергично напао наше познције око Чехотине, ате
      је свугдје одбијен.
1939. и 25. нов. — Оштри непријатељски напади на фронту Јабука-Матаруге-
      Сјеница-Трешн»евица. Заробили смо преко 100 војника.
      30 нов. — Оштре борбе су се водиле 27., 28. и 29, новембра на фронту
1940. и 3. колоне, без резултата.
1941. децембра. — Непријатељ је 30. новембра оштро напао цио фронт 3. ко-
      лоне, употребљући тешку артиљерију. Напад је одбијен; а 1. децембра очајно је
      нападао 3. колону.Повукли смо се на позиције сјеверно од Шаховића и Бијелог
      поља, у правцу Пећ-Рожаји. Послије вишецневне борбе, непријатељ је данас
      узео Рожаје.
1942. дец. — Непријатељ је 2. и 3. децембра наставио своје нападе на 3.
      колону, која се повлачи на нове положаје. 4. децембра напао је линију Краљева
      гора-Шаховићи-Бијело поље. Заробили смо 100 војника.
1943. дец. — На фронту 3. колоне непријатељ је одбијен близу Љшовца. У
      правцу Беране-Рожаји непријатељ је контра-нападом одбијен до Рожаја. Заробили
      смо 50 војника.
1944. дец. — Напади на фронт 3. колоне одбијени су.
1945. дец. — 3. колона је 12. децембра потукла непријатеља и узела му
      села: Гудужу, Гудујево, Добри до и Бар. Непријатељ је оставио преко 500
      мртвих. Заробили смо 1 капетана и преко 100 војника.
1946. дец. — У правцу Мојковца слаба пјешадијска и артиљеријска борба.
      У правцу Сухи до-Беране непријатељ је предузео оштар напад, али је одбијен.
      На осталим дјелевима овог фронта, слаба пјешадијска и топовска борба, без
      промјена.
      21» дец. — Код Мојковца оштра борба трајала је цио дан. Непријатељ је
      одбијен уз велике губитке. У правцу Сухи до-Беране слаба паљба. Напали смо
      Богићевицу и сузбили непријатеља према Дечанима.
      ДОДАТАК II.
      Неколико биљежака из дневних извјештаја ђенералног штаба првога одреда
      црногореке војеке, из којих ее види биједно етање иехране!
      и одијела у коме ее за вријеме рата налазила цијела црногорека војека.
1947. априла 1915. — Исхрана војске врши се слабо а то изазива незадо-
      вољство. У почетку рата давало се 758 хљеба7 500 грама меса; 100 грама ориза,
      70 грама соли. Због тешкоћа око преноса, тај оброк је сман»ен. Војницима није
      месо издавано 5., 8., 9., 10., 11., 12., 13., и 14. марта. Дана 29., 30 и 31.
      марта мјесто меса давано је уље. За протеклих 17 дана априла није дијељено
      месо. 1., 2., 3., 4., 5., 14., 15., и 16. често је мањкао ориз. Због тога сад се
      даје 600 грама хљеба, али неких пута било га је само 300 грама.
1948. маја. — Исхрана војске врши се сасвим слабо. Месо стиже веома
      неуредно, Од 1. јануара до данас, војска је само 51 пут примила оброке меса.
      Хљеба се дојелило 600 грама мјесто 300, али то бјеше врући хљеб, којн губи
      од своје тежине кад се охлади.
1949. августа. — Војска на Крсцу, на Ловћену, већ за мјесец дана није
      добијала ориза.
1950. септембра. — Све од почетка овог рата, први одред (Ловћенски) није
      примио обећане униформе. Командант одреда поновно је о тој ствари писао ми-
      нистру Војном и тражио униформе, јер војници протествују, тим прије што знају
      да су неке друге јединице добиле униформе.
1951. септембра. — Оброци се дијеле врло ријетко. Већ од неколико дана
      нема меса а оброк хљеба је смањен на 400 грама. Хљеб је руметинов, али би
      и он ваљао, само да га има. Командант лијевог крила јавља данас депешом
      број 2842. да батаљони његушки, цетињски, цуцки и митраљешко одјељење
      нијесу од 18. до 22. ов. мј. примали меса, а 19. ов. мј. нијесу примили ништа;
      20., 21. и 22. нијесу примили ништа но по комад хљеба. Двије чете цетињског
      батаљона нијесу данас ништа примиле. Хљеб је тако лош, да се не може јести;
      војници који се овако хране, нијесу за борбу. Команданти батаљона јављају да
      велик дио војника пада у несвјест, а то се у потоња два дана дешавало и на
      предстражама.
1952. септембра. — Чете нијесу примиле меса 6,, 7., 8., 9., 13., 14.. 15.,
      18., 19. и 27 септембра. Истог мјесеца, дана 20., 21., 22., 25., 26., 27., 28. и
1953. примили су по 400 грама хљеба, а 30. само 300 грама. Докле ће то тако
      трајати ?
      42
1954. октобра. — Генерал Пејановић јавл>а да његова бригада није за три
      дана примала намирница.
1955. децембра. — Министар Војни јавља депешом бр. 3863. да се усљед
      акције аустријске флоте исхрањивање војске врши с великим тешкоћама. Исхрана
      је преоптерећена и доласком србијанске војске и избјеглица. Захтијава да се то
      објави војсци и да се апелује на њено родољубље. У накнаду за оне дане кад
      је остала без хране војска има добити новчану одштету.
1956. децембра. — Пошто јединице на десном крилу нијесу добиле оброке,
      наређено је команди тог одреда (под бр. 993. 6.) да реквврира стоку из околних
      села, без обзира на претходне наредбе. Команди се ставља к знању да ће двор-
      ски аутомобил донијети 1000 кг. хљеба. Издано је наређење да жене и дјеца
      носе војсци хљеб и све остало што јој треба.
1957. децембра. — Ових дана војска није примила апсолутно никакве хране.
      Подијељено је нешто одијела. Који нијесу добили униформу, добили су по један
      трико.
1958. децембра. — Министар Војни јавља да су два транспортна брода,
      „Михаилис” и „Антиопија”, са 2000 тона хране потопљени код Драча 18. дец.
      Описује тешкоће око исхране и своју бригу за сваког војника. Наре^ује да ко-
      манде чине све што је могуће те да околна села помогу војсци да не гладује.
      Нека се не гледа на цијене намирница, но нека се купује пошто пото.
      ДОДАТАК III.
      Прокламација Крала Црне Горе од 15. новембра 1915. године.
      Моме драгоме народу
      Твоја брда и твоје долине можда још не знају како се Србија бори и како
      се она, корак по корак, повлачи пред трпма царевинама и краљевином Бугарском,
      поливајући, сваку стопу своје земље својом крвљу и крвљу својих непријатеља.
      Снага непријатеља Србије је неодољива, а невремена су немилосрдна: она јој чине
      борбу још тежом. Србија је била изненадно нападнута, усљед дипломатских спорова,
      али се она држала и још данас се храбро држи, под вођством њеног племенитог
      Краља а мога унука, његовог сина, престолонасљедника. Они се лагано повлаче и
      приближују се нашим планинама у намјери да се још успјешније одупру неприја-
      тељу, ујединећи се са нашим силама. Озбиљна помоћ Црне Горе, коју је ова
      донијела својим побједама на Грахову, Троглаву, Вишеграду и на Јавору, није била
      довољна да заустави или одгурне моћну навалу наших напријатеља.
      Драги мој народе,
      Иста судбина, коју је Србија претрпила, спрема се и Црној Гори, али нико
      не зна шта је у књизи судбине написано. Нека сваки буде увјерен да ће Црна
      Гора остати увијек вјерна својим традицијама, да се смрт има претпостављати
      ропству, и да је од свих добара ове земља најдрагоцјенија слобода.
      Драги мој народе,
      Ни један педаљ моје јуначке земље није до данас био окаљан од неприја-
      теља. Она ће се бранити на ужасан, страховити начин, али ако тежи дани иску-
      шен>а морају доћи, Бог је да нам помогне, како је нашим очевима помогао у
      данима невоље. Наши ће силни Савезници такођер да нам помогну, чим то могну
      и коначно, ми морао побиједити, али те ја преклињем, немој се обесхрабрити,
      остани миран и сачувај присуство духа, сљедуј упуствима и наредбама, које ће
      моја влада теби издавати.
      Што се тиче материјалног опстанка и потпора, наши се Савезница за то
      брину и усигураће нам је у довољној количини. Племенити, и на мору најјачи
      од Савезника, Енглез, узео је задатак на себе да снабдијева Црну Гору и изјбегли
      народ Херцеговине, Босне и Србије. Ти ћеш још трпјети, мој мученички народе,
      али ти нећеш остати без хране. Од твојих избјеглица чућеш у планини одјек
      наших оружја и веселиусклик побједиопа. Сваки ће црногорски јунак осјсћатидаму
      расте јунаштво кад буде сазнао да је његова породица и њен опстанак осигуран
      и да може очекивати дилну помоћ СавезнПка и коначну побједу. Борбу коју ће
      44
      тада црногорски јунаци водити биће само једна крвава игра, коју ће свијет са
      чуђењем да посматра, а име црногорско биће славом покривено. Ако будете чули
      да је непријатељ заузео једну варош или једну област. вјерујте ми, да то неће
      бити за дуго вријеме. Ако чујете да сам и ја отишао из моје престонице, знајте
      да ће мој престо бити тамо гдје будем био ја, можда на врху једне планине,
      одакле ћу. под закриљем моје заставе, посматрати ремек-дело руку мојих јупака,
      које сам, старошћу својом, спречен да водим трчећи испред н>их од једног врха
      твојих планина на други, пјевајући хпмну побЈеде. Ја вјерујем у мистериозне гла-
      сове ове химне, ја вјерујем у твоје јунаштво и у твоју истрајност, ја вјерујем да
      си ти народ од Бога избран да будеш учасник највећих народа у њиховим дјели-
      ма; ја верујем да ћеш ти побједити и да ћеш бити срећан. Вјеруј и ти, мој
      народе, у мене и у моје наде које ме никад нијесу превариле. Овом те посланицом
      очински поздрављам, благосиљам те и без бојазни као што си ти, јели потребно
      да ти твој Краљ довикује: „Не бој се!“
      ТВОЈ КРАЉ.
      ДОДАТАК IV.
      „Тајни уговор“
      , закључен тобож између Ауетрије и Црне Горе,
      којим ее је званична Србија елужила у евојој клеветничкој борби
      противу Црне Горе.
      Да бих очигледнпје показао како уговор није ништа Друго до простачка
      мистификација (обмана), ја ћу анализовати члан по член „уговора44 онако како
      је објављен у „Уједињењу”, једном од листова које издржава г. Н. Пашића.
      Према том уговору, Краљ Никола се обвезује:
      Да ће штитити аустриске лнтересе на Балкану. — Какав апсурдум! Владар
      од 200.000 поданика штитиће интересе једне велесиле од 54 милиона становника*
      и то, државе која се и сама рачуна међу државе балканске!
      Да неће, без претходна споразума с аустриском владом, склапати уговоре ни
      с којом другом државом, нарочито не са Србијом, с Русијом и с Италијом. —
      Цио свијет зна да је краљ Никола 1912. склопио свечан савез са Србијом, Бу-
      гарском и Грчком, по коме су повели балкански рат противу Турске; даље, 1913.
      склопио је нов савез са Србијом и Грчком противу Бугарске, и најпослије, 1914.
      по својој слободној вољи ступио је у данашљи велики рат противу централних
      држава.
      Да ће признати анексију Босне и Херцеговине и да ће се одупријети сва-
      ком покушају којим би се хтјело ослободити те српске земље од Аустрије. —
      Краљ Никола је, међутим, био једини који није хтио да призна да анексијом Босне
      и Херцеговине нијесу повријеђена права српскога народа. А већ смо видјели да
      је Србија 31. марта 1909. упутила грофу Еренталу, аустро-угарском министру
      спољних послова, ноту којом признаје да права Србије нијесу оштећена анекси-
      јом Босне и Херцеговине. Црна Гора пак, ослањајући се на пријатељство Италије
      и благодарећи својим традиционалним везама са Русијом, а преко Русије са цијелом
      Антантом, била је у стању да, посредовањем барона Сквити, италијанског посла-
      ника, упути Аустрији изјаву у којој каже: „Убијеђена у пријатељске осјећаје
      које велике силе гаје према Црној Гори, влада Књажевине Црне Горе је вољна
      сагласити се са одлукама које оне донесу у погледу чл. 25. Берлинског уговораа.
      Из тога јасно излази да је Црна Гора била једина која је Српству очувала фор-
      мално право на Босну и Херцеговину.
      Да Ке признати основаност аустријских претензија (тежња) на Стару Србију,
      Македонију и цетралну Арбанију, и да ће се одрећи свих својих претензвја на
      Спич и на Хај и Нехај; у накнаду за то, Аустрија ће, ако јој допадну три
      горепоменуте области, дати Црној Гори одштету у сјеверној Арбанији. — Краљ
      Никола је пак учинио баш обратно; његови опуномоћени зазтупници на Буку-
      решкој Конференцији признали су Србији право на Македонију и Ст. Србију.
      46
      Што се тиче Спича, Црна Гора је својом нотом од 13. септемлра 1908. искала
      од великнх сила да јој врате Спич пошто је Аустрија, као што је у истој ноти
      наглашено, ногама погазила Берлински уговор.
      Да ће се држати строго неутрално, ако би Аустрија заратила са Србијом
      или са Русијом. МеЗјутим, чим је дошло до сукоба, Црна Гора је одлучно стала
      уз Србију. Црна Гора је једина држава, Краљ Никола је једини владар, који су
      се својевољно, а да нијесу од своје стране поставили услове и да нијесу били на-
      паднути, ставили уз Савезнике.
      Да ће, ако Аустрија и Италија зарате, уступити аустриској флоти Бар и
      околне стратегиске позиције. а у накнаду за то, Кн>аз ће примити пет милиона
      круна који ће се исплатити његовој приватној каси. — Истина је баш обратно од
      тога. Црна Гора је 1909. први пут наоружала Ловћен, и то, топовима италијан-
      ским. Поменули см<> већда је Црна Гора 1914., затим још двапут 1915., молила
      Француску и Савезнике за наоружање Ловћена, и да је њена молба остала не-
      услишена. Црпа Гора је дакле учинила баш противно од онога што се тврди у
      „угсвору“
      .
      У награду за све ове услуге које је Краљ Никола по „уговору” имао указати
      Аустрији, а од којих није ни једну извршио, Аустрија се обвезује да ће:
      И даље бити пријатељски расположена према књазу Николи, да ће га морално
      и матиријелно потпомагати, и да ће његовој двнастији гарантовати сталност. —
      (Мало касније ћемо говорити о овом седмом чланку „уговора” и о томе како је
      Аустрија испунила своје „обвезе”).
      Да ће књазу Николи признати краљевску титулу. — Пошто су све силе
      признале ту титулу, сасвим је природно што је и Аустрија то учинила. Прво је
      Русије признала, којом је приликом краља одликовала својим највишим одликова-
      њем, маршалством руске војске; црногорски краљ је једини руски маршал, а
      велики књаз Никола Николајевић му је лично донио и предао маршалску палицу.
      Да ће пристати, да се са Бара скине контрола, чим анектира Босну и Хер-
      цеговину. — Црна Гора је сама скинула ту контролу са Бара, својом нотом од
1959. септембра 1908. Све силе су пристале на то априла 1909. год. а Фран-
      цуска је била прва која је послала једну своју ескадру у Бар, камо до тад није
      смио долазити никакав ратни брод, — да поздрави потпуну слободу црноторског
      мора.
      Да ће Црној Гори признати сферу интереса до Дрина. — Не само што
      Аустрија никад није признала ту сферу, него је 1913. силом отела Црној Гори
      Скадар.
      Да ће књазу Николи признати право на измјене у нашљедству како их он
      за добро нађе. — Несмислено! Прави творци овог „уговора44 приказују престо-
      лонасљедника Црне Горе као аустрофила: зар би дакле Аустрије тражила једним
      уговором да човјека, који јој је одан, лиши престолонасљеђа ?
      „Уједињење“ вели:
      Главни члан уговора је члан седми, по коме Аустрија, у случају ако би јој
      пошло за руком да покори балканске државе, обвезује Црну Гору да ступи у
      једну тјешњу везу с хабсбуршком монархијом; књазу Николи ће, према околно-
      стима, у том новом државном саставу бити дато веома угледно и веома сјајно
      мјесто, са свима вдадарским атрибутима и предностима. Очигледна је ствар да
      се, ако икад, а оно у овом рату пружила прилика Аустрији да иснуни своје
      „обвезе* према Краљу Николи и да га награди за то што је пиздао“ Црну Гору,
      Србију, Српство, Словенство, Савезнике и што зм је „продао* Ловћен. Међутим,
      ево што су, у ствари, биле њене намјере са Крањем Николом:
      Изасланик аустријске владе, Виктор Адлер, иште у свом мемоару, који је
      поднио Стокхолмској конференцији, да се Србији тијем омогући излаз на море
      што ће се сјединити с Црном Гором. Социалистички посланик Вендл, у својој
      полемици са Ризовом, бившим бугарским послаником у Берлину, иште у листу
      „Форверцу” Маћедонију за Бугарску (Скопље оставља Србији) а у накнаду за то,
      нека се Србији дадне гЦрна Гора и Скадар. Повјерљива личност србијанске владе,
      др. Лазар Марковић. професор београдског универзитета и уредник полуслужбеног
      листа „Еа 8етђ1е“
      , упутио је париском Татрз-у писмо 14. децембра 1917., у
      ком тврди да је тих дина стигао у Женеву Ченек Слепанек, изасланик аустриј-
      ског министарства спољних послова, и да је предлагао^пбији да закључи мир,
      обећавајући између осталога то да ће Аустрија Србиј; дс ,тити да се уједини
      са Црном Гором. Уо8818С^е ХеНип^ објавио је кон^ 1, 7. интервју бугарског
      посланика Ризова у Берлину. Ризов иште за Бугарску. М^едонију и источни
      дио Србије (Ниш, Неготин. Зајечар ит. д.), а Србија ће у нМкнаду за то, добити
      Црну Гору. У писму ћесара Карла, упућеном 1917. принцу Сиксту Бурбомском,
      а објављеном од г. Клемансоа, цар аустријски пристаје на ресторацију Белгије
      и Србије, и даје Србији природан излаз на море. Мада се Црна Гора према
      Аустрија налазила у истом положају као и Србија и Белгија, у цареву писму се
      ресторација Црне Горе не помиње ни једном ријечју. Очигледно је и цар био
      мишљења дати Србији излаз на море преко црногорског земњишта уништењем
      Црне Горе.
      Из свега овога излазе двије могућностп:
      Прва је могућност да је тај уговор између Аустрије и краља НАколе
      заиста постојао, али да краљ Никола није ни један једини услов испунио, но да
      је свагда поступио и противу уговора и противу Аустрије. У том би случају крањ
      Никола учинио оно исто што је учинила Румунија или Италија, које су прије
      рата имале уговоре с Аустријом.
      Друга могућност је та, да уговор нипад није постојао. већ да је лажан.
      И у првој и у другој могућности — јер трећа могућност не може бити —
      клевете о том уговору служе само на част краљу Николи и ‘Црној Гори.
      ДОДАТАК V.
      Изјава генерала еердара Јанка ВукотиЂа, бившег миниетра предеједника,
      о догађајима у Црној Гори, током мјеееца јануара 1916« којом он
      оптужује званичну Србију да је изневјерила црно1ореку војеку.
      „Шефови штаба црногорске војске били су: од 22. августа 1914.
      до заузећа Скадра ззни^ ^рбијански ђенерал Божо Јанковић; тада га је зами-
      јенио његов дотад.Д^и :Јомоћник, србијански ђенералштабни пуковник Петар
      Пешић, који је на Ш мјесту остао све до 17. јануара 1916. (ио нов. кал.)
      „Тадања црногорска влада, којој је предсједник био Лазар Мијушковић,
      понудила је Аустрији мир 13, јануара 1916. Понуду мира Мијушковић је зва-
      нично саопштио представницима Савезних Сила* У том саоппТТењу су ове ријечи :
      Непријатељ је заузео све стратегијске положаје наше земље. Ушао је у пријесто.
      ницу и цијелој земљи пријети опасност да буде заузета. У унутрап1Н»ости земње
      овладао је неред, пљачка, а усљед глади и заразе јављају се побуне.
      „Пуковника Пешића опозвала је његова влада и он је вапустио Црну Гсру
1960. или 18. јануара 1916. и при свом поласку изјавио ми је да га, по наредби
      краљевој, ја имам заступити у дужности коју је до тада он вршио, т. ј. да им?
      примити то мјесто на неколико дана пошто су се сви догађаји један за дру-
      веК десили а послије преговарања за примирје и мир.
      „Примајући се, под таквим околностима, дужности шефа ђенералног штаба,
      и рачунајући у то, да ће србијанска војска са довољном снагом посјести положаје
      за бдбрапу дуж Бојане и около Скадра, те да ће на тај начин заштитити још
      једину одступницу нашој (црногорској) војсци, о чему ме је Пешић увјерио. —
      ја сам, уз одобрење краља Николе, цијелој црногорској војсци, која се главним
      својим фронтом тада нахођаше дуж Таре и Лима, с мјеста издао дневну наредбу
      да се има повлачити пут Подгорице, а одатле у Арбанију, преко Скадра.
      „Краљ Никола је 19. јануара напустио Подгорицу и пошао у Скадар ; 20.
      јануара отпутовао је из Скадра.
      „Исте вечери, аустроугарски деташмани су напредовали, а да и$ лије ико
      давао отпора на Бојани, и сјутра дана 21. јануара, уљегли су у Скадар и тијем
      су, прије но је и један црногорски војник из херцеговачке или савцачке војске
      могао стићи до Подгорице, иресјекли једину могућну одступницу црногорској војсци-

preuzeto sa Telegram kanala “Crna Gora”