Priredio: Vladimir Jovanović
Jelići iz Vasojevića pripadaju široj bratstveničkoj grupi Novakovići. Daljim porijeklom su iz Dušaka u Lijevoj Rijeci. Naseljeni su u andrijevičkome selu Slatina. Kadri Jela im je predak, zapamćen kao pomirnik, vješti i hrabri predstavnik te zajednice. U doba vojvode Miljana Vukova, Radonja Zekov Jelić je perjanik. Miloš Radojev Jelić bio je stotinaš i barjaktar.
Opisujući Jeliće, Radoslav J. Vešović bilježi: „U pogledu naravi, primjećena je kod njih izvjesna nemirnoća i lako uzbudljiv temperament. Inače su otresiti i valjani” („Pleme Vasojevići…”, Sarajevo, 1935, str. 219).
Komita GAVRILO-GAVRO JELIĆ je iz toga bratstva. Izvještaj srpske okupacione vlasti iz jula 1920. navodi da je „na Bjelasici od 20. do 28. tek[ućeg] mes[eca] uhvaćen odmetnik Gavro Jelić iz okruga Andrijevičkog, [koji je] pre 20 dana bio pobegao iz sudskog zatvora”.
Da se radilo o opasnom protivniku okupacije, vidi se i iz podatka da je Jelić osuđen na vječitu robiju, kaznu mu preinačili na 20 godina robije. Ali 1923. on opet bježi, kada je iz robijašnice „Jusovača” u Podgorici doveden u bolnicu na Cetinje radi operacije. Potom su mu Srbi glavu ucijenili na 30.000 dinara.
Izvještaj tri godine kasnije, od 21. novembra 1926, donosi nepotpun popis aktivnih „odmetnika” za „okolinu Kolašina”, koji uključuje i „braću Jelić”. Jedan od njih je Gavrilo-Gavro, a drugi — najvjerovatnije — RADUN JELIĆ. „Vreme”, dnevni list iz Srbije (VI, 1769, str. 1) pod naslovom „Gonjenje poslednjih odmetnika” piše:
„Poslednjih nekoliko dana vodi se u okolini Kolašina živa akcija za uništenje poslednjih odmetnika. Dva brata Bulatovića, DVA BRATA JELIĆA, dva brata Vlahovića, sa još nekoliko svojih drugova, ostatkom odmetnikâ iz Crne Gore, povukli su se u okolinu Kolašina, odakle su nekoliko od njih rodom i gde nameravaju da provedu zimu”.
Objavljuju da su i tada „protiv jataka upotrebljene NAJSTROŽE MERE”.
„Vlasti koje su saznale za ovo koncentrisanje odmetnika odmah su uputile jače žandarmerijske odrede u ovaj kraj, i PRVA AKCIJA JE PROTIV JATAKA, prema kojima su upotrebljene najstrože mere”.
Oko godinu docnije, 28. oktobra 1927, na Trešnjeviku je ubijen Gavrilo Jelić, a „najstrože mere” od strane žandarmerije rezultiraće i egzekucijama „jataka” kod kojih se komita sklonio — ubistvima članova čitave familije.
Saopšteno je da se radi o tročlanoj porodici — ocu, majci, đetetu.
Ali, nijesu saopštena i njihova imena i prezimena. Podatak koji bi danas pomogao njihovoj identifikaciji jeste da je jedan od ubijenih šurak komite Jelića. Sve one koji imaju podatke o identitetima članova familije pobijene na Trešnjeviku 28. oktobra 1927. — pozivamo da nas kontaktiraju…
Pokušavajući da zataškaju zločin, iz administracije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca plasirano je, preko štampe u Srbiji, za komitu Gavrila Jelića: „misleći da ga je šurak izdao, ubio ga je, a zatim i njegovu ženu i dete”. Drugim riječima, zločinci su pokušali još jedan zločin, da poginulom Jeliću podmetnu da je on ubica svoje rođene sestre i njezina đeteta, te šuraka! Evo tog sramnog izvještaja, naslovljen je „U Crnoj Gori ubijen je odmetnik Gavrilo Jelić”:
„Podgorica, 29. oktobra [1927. godine]. — Sinoć je u Trešnjeviku ubijen odmetnik Gavrilo Jelić iz Slatine, Vasojevići. On je pred sâmu okupaciju Crne Gore od Austro-Ugarske ubio jednog vojnika, koji je imao naređenje da ga sprovede u kadar. Kaznu je izbegao zahvaljujući okupaciji.
1920. godine izvršio je i drugo ubistvo, zbog čega je bio osuđen na večitu robiju od okružnog suda. Tu mu je kaznu viši sud smanjio na 20 godina robije. 1923. god. preveden je iz kazenog zavoda u Podgorici u državnu bolnicu na Cetinje, radi neke operacije. Posle kratkog vremena pobegao je iz bolnice i odmetnuo se.
Pune četiri godine krstario je po klancima i gudurama crnogorskih planina. Za to vreme izvršio je nekoliko zločinstava.
U poslednje vreme policija mu je ušla u trag. Sinoć je doznala za njegovo sklonište. Žandarmerija je opkolila kuću njegovog šuraka, gde se baš nalazio i izvršila napad. Jelić je to primetio. Misleći da ga je šurak izdao, ubio ga je, a zatim i njegovu ženu i dete. Posle kratke borbe sa žandarmima poginuo je ovaj zloglasni razbojnik i odmetnik. Jelić je ranije bio ucenjem sa 30.000 dinara. U ovim krajevima gde je Jelić pirovao ostala su još svega dva razbojnika”.
Da se radi o podmetačini ubijenome Gavrilu Jeliću, znali su i takvi likovi poput Puniše Račića, tada poslanika Narodne radikalne stranke, za koga se nikako ne bi moglo tvrditi da su imali simpatije za crnogorske komite.
Kako smo naveli u prethodnome nastavku (na linku dolje), „prilikom hvatanja odmetnika” za beogradsku štampu Račić je precizirao: „NASTRADALA JE OD ŽANDARMA čitava jedna familija”.
Račić tada govori i o drugim „bezakonjima” žandarmerije, na primjer masovnom interniranju, tj. da su u Vasojevićim „čitava sela raseljena i po najgorem vremenu oterana sa svojih ognjišta”.
Formulacija Puniše Račića da su, od žandarma, „tom prilikom nastradale i NEVINE ŽENE I DECA”, sugeriše da broj ubijenih u Vasojevićima možda ne obuhvata samo tročlanu familiju na Trešnjeviku.
I još neki poslanici radikali, iz stranke kojoj je Račić pripadao, tvrdili su tada isto, naime: „optužuju čak policijske vlasti i zbog nekih UBISTAVA NEDUŽNIH LJUDI I ŽENA”.
Dodajem i sljedeće podatke. Navod iz gornjega izvještaja, da su u Vasojevićima po pogibiji Gavrila-Gavra Jelića, kako pišu „ostala su još svega dva razbojnika”, odnosi se na komite, borce Za pravo, čast, slobodu i nezavisnost Crne Gore: Toma Garčevića (docnije, pripadnik partizanskoga pokreta) i Vasa Lutovca.
Antena M
