Bečiću Skupština, 43 poslanika podrška 44. Vladi

Na rezervnoj klupi nalaze se Demokratska partija socijalista i bivše članice Demokratskog fronta, od kojih se očekuje podrška za sve proevropske inicijative i deblokiranje državnih institucija, dok je GP URA ostavljena premijeru “na volju”

Vladu čiji će premijer biti Milojko Spajić, lider Pokreta Evropa sad, najvjerovatnije će podržai 43 poslanika i ona će imati jaku međunarodnu podršku, iako je jasno da će u startu biti nestabilna.

Prema nezvaničnim saznanjima “Dana”, zapadni partneri Crne Gore smatraju da bi Vlada u Skupštini Crne Gore imala podršku 43 poslanika, i to 24 Pokreta Evropa sad, sedam Demokrata, šest Bošnjačke stranke, tri iz albanskih partija, dva iz Socijalističke narodne partije i jednog iz Hrvatske građanske inicijative. Prema istim izvorima, postoji mogućnost da još jedan poslanik da podršku, što bi onda bila simbolična 44 glasa podrške za 44. Vladu.

U ovakvoj raspodjeli kolača dobro će proći Demokrate, jer, pored mjesta u izvršnoj vlasti, gotovo je sigurno da će dobiti i mjesto predsjednika Skupštine, koje će ponovo pripasti lideru te partije Aleksi Bečiću.

Svi izborni uspjesi ili neuspjesi Demokratske partije socijalista i koalicije “Za budućnost Crne Gore” ostavljeni su po strani i oni su sada na rezervnoj klupi, ali nisu u potpunosti odbačeni i još uvijek važe za moguće partnere u slučaju krize vlasti. Od DPS-a i bivšeg DF-a očekuje se da podrže sve evropske inicijative Vlade i parlamenta, kao i deblokiranje državnih institucija. Građanski pokret URA je na političkom ledu i o njima može samo da razmišlja mandatar, odnosno budući premijer Milojko Spajić, mada je on još prije izbra saopštio da sa njima neće ni pregovarati o sastavu buduće vlade. Iako je tada saopštio da će pregovarati sa koalicijom “Za budućnost Crne Gore”, koju čine Nova srpska demokratija, Demokratska narodna partija i Radnička partija, to se vjerovatno neće dogoditi jer takvu izvršnu vlast neće podržati međunarodni partneri.

Američka ambasadorka u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke kazala je da koaliciju “Za budućnost Crne Gore” (ZBCG) u Vašingtonu ne doživljavaju kao partnera.

Istovremeno je odbacila navode lidera ZBCG, koji su prethodno predvodili Demokratski front, da takav stav Amerike predstavlja miješanje u izbornu volju građana i suverenost Crne Gore, ocjenjujući ih “provokativnim i neutemeljenim”. Iz koalicije “Za budućnost Crne Gore” poručili su da bez njih nema stabilne vlade, a oni koji žele nestabilnost u Crnoj Gori ne nalaze se u njihovoj koaliciji, već, kako su kazali, u određenim ambasadama.

– Svojim miješanjem američka ambasadorka Džudi Rajzing Rajnke još jednom je potvrdila da ona u stvari sastavlja crnogorsku vladu jer je mandat dala sama sebi – ocijenili su iz ZBCG.

Lider Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović kazao je da spoljnu politiku treba voditi dostojanstveno, a unutrašnju hrabro i odgovorno, i dodao da produžavanje predizborne kampanje nema nikakvog smisla.

– Nije zadatak američke ambasadorke u Crnoj Gori da sastavlja crnogorsku vladu, već da zajedno promovišemo demokratska pravila i praksu – poručio je lider Demosa Miodrag Lekić.

Nosilac liste Albanskog foruma na nedavno održanim parlamentarnim izborima Nik Đeljošaj saopštio je da ta koalicija djeluje potpuno u skladu sa politikom i demokratskim vrijednostima SAD.

Programski direktor NVO “Uzor” Marko Pejović rekao je za “Dan” da imajući u vidu geostrateško opredjeljenje i geopolitičku poziciju Crne Gore, koji podrazumijevaju pristupanje Evropskoj uniji i dalja integracija u NATO, reakcije i mišljenja predstavnika međunarodne javnosti su očekivani, posebno u situacijama političke nestabilnosti i izuzetne ideološke raznorodnosti političkih subjekata u kontekstu formiranja nove vlada, sa težnjom da bude proevropska, sa ispunjavanjem obaveza koje proističu iz članstva Crne Gore u NATO-u i ključnih međunarodnih akata.

– Usaglašavanje sa spoljnom i bezbjednosnom politikom Evropske unije je zahtjev za sve zemlje kandidate, odnosno za one koje žele da postanu punopravne članice EU, čemu Crna Gora teži. S tim u vezi, EU i njene članice, ali i drugi međunarodni akteri poput SAD, očekuju od Crne Gore da uskladi svoju spoljnu politiku sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU. U tom smislu, naklonjenost predstavnika ZBCG prema Rusiji izaziva sumnju na koji način bi se oni odnosili prema pitanjima usklađenosti sa spoljnom i bezbjednosnom politikom Evropske unije. Dodatno, ukoliko uzmemo njihovu usaglašenost sa spoljnom politikom koju sprovodi predsjednik Srbije, nijesam siguran da bismo mogli očekivati nešto drugačije sa njihove strane u tom pravcu – naveo je Pejović.

Prema njegovim riječima, izjava Milana Kneževića da neće preispitivati članstvo u NATO-u ne znači da ne mogu sprovoditi radnje koje mogu da ugroze ispunjavanje obaveza koje proističu iz tog članstva.

– Njegova izjava da su oni za punopravno članstvo Crne Gore u EU ne korespondira sa njegovim određenjem da se Rusiji ne uvedu sankcije, jer, kao što sam istakao, usaglašavanje sa spoljnom i bezbjednosnom politikom Evropske unije obaveza je za sve zemlje kandidate. S tim u vezi, stav ambasadorke SAD u Crnoj Gori je očekivan i ne može se tumačiti kao miješanje u unutrašnja pitanja naše zemlje. Naprotiv, to je samo podsjećanje na ono što je utvrđeno ratifikovanim međunarodnim sporazumima sa aspekta geostrateškog opredjeljenja Crne Gore – navodi Pejović.

Rajzing Rajnke: Što prije formirati Vladu

Američka ambasadorka u Crnoj Gori Džudi Rajzing Rajnke kazala je da SAD očekuju što brže formiranje Vlade Crne Gore, koja će biti inkluzivna i privržena evroatlantskim vrijednostima i reformama.

– Ne bih se usudila predviđati kako će Vlada da izgleda, ali znam da je to najvažnije pitanje s kojim se suočavaju oni koji su nedavno osvojili mjesta u novom parlamentu… Mislim da je sada cilj da se što brže formira Vlada i da se osigura da ona jasno odražava mandat koji je narod Crne Gore dao. Pomenuli ste malu izlaznost, ali je ipak jasan mandat šta narod Crne Gore želi – navela je američka ambasadorka.

Istakla je da u ovom trenutku ne može da kaže koga bi politički lideri mogli da uključe u formalne i neformalne razgovore.

Što se tiče slučaja Do Kvon, ona je kazala da postoji zahtjev SAD za njegovo izručenje.

– To moramo prepustiti organima za sprovođenje zakona jer je to pitanje sprovođenja zakona. Mislim da se pitanja crnogorskog sprovođenja zakona ovdje rješavaju, kako god to izgledalo, a pitanje izručenja bi došlo na red nakon toga. Prepustiću svom pravnom savjetniku da radi na tom pitanju. Ali znam da Crna Gora ozbiljno shvata ovakve crvene potjernice za organizovanim kriminalcima, potencijalno na vlastitoj teritoriji – kazala je američka ambasadorka.

Istakla je da ne zna šta da misli o tome što je ime Do Kvona odjednom postalo vrlo, vrlo popularno u medijima.

Prema njegovom mišljenju, ovo je očigledna poruka pokretu Evropa sad da Vlada sa ZBCG ne bi imala podršku SAD.

– Ne smije se zanemariti činjenica da se podrškom građana koaliciji ZBCG iskazuje podrška relativizovanju ili odstupanju od geostrateškog opredjeljenja Crne Gore, ali je u Crnoj Gori značajna većina za zadržavanje opredjeljenja Crne Gore kao EU i NATO članice, što su potvrdili i rezultati izbora. Ukoliko Evropa sad i dalje stoji pri stavu da Crna Gora treba da bude nova članica EU i da dalje radi na ispunjavanju obaveza koje proističu iz članstva u NATO-u, onda je ova poruka za njih bila očekivana i nešto što su već trebali da imaju na umu, te u tom smislu ne vidim da bi mogla da utiče na njih u smislu formiranje vlasti – zaključio je naš sagovornik.

Politikolog Vladimir Pavićević rekao je za “Dan” da smo još uvijek daleko od početka formalnih pregovora o novoj vladi i od finalizovanja tih razgovora.

Evropa sad: Političke kalkulacije nisu nam prihvatljive

Evropa sad će inicirati razgovore prvenstveno sa onim koalicijama i partijama s kojima dijeli slične prioritete i principe, a poziv na dogovor će biti upućen odmah po proglašenju konačnih rezultata izbora, saopšteno je iz te stranke.

– S druge strane, od potencijalnih partnera očekujemo odgovoran i iskren odnos prema procesu formiranja Vlade, što podrazumijeva i poštovanje osnovnih načela buduće saradnje, uključujući i opšteprihvaćeni demokratski princip da subjekt s najboljim izbornim rezultatom, kome su građani dali najveće povjerenje, bude i ključni nosilac vlasti – poručuju iz partije na čijem je čelu Milojko Spajić.

Poručuju da ne neće odustati od svojih glavnih prioriteta, a to su ekonomske reforme koje će, kako tvrde, poboljšati standard građana, ubrzanje evropskih integracija i beskompromisna borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

– Te prioritete može ostvariti samo stabilna i kompetentna vlada, koja će biti u stanju da obećane rezultate i isporuči. U tom smislu, zadovoljenje partikularnih interesa i insistiranje na partijskim kalkulacijama nije niti može biti prihvatljivo našem Pokretu – poručili su u saopštenju.

– Ovih dana mogu se čuti prognoze, predlozi i očekivanja pojedinih domaćih i međunarodnih aktera da u novoj vladi ne treba da bude Đukanovićev DPS ni predstavnici Mandićeve i Kneževićeve liste. Moj je stav da novu vladu treba da čine sve opcije koje vezujemo za onu veliku pobjedu od 30. avgusta plus stranke nacionalnih zajednica. Takva vlada bila bi stabilna i imala bi podršku i do 60 poslanika u Skupštini. Budući mandatar Spajić je nešto slično najavio i najavio je da sa Milovim DPS-om neće razgovarati, ali da hoće da razgovara sa Mandićevom i Kneževićevom koalicijom. Tek predstoji početak pregovora, tako da će biti još mnogo izjava i predloga dok se ne dođe do strukture i sastava nove vlade – rekao je Pavićević.

Ko god bude činio buduću vladu, jedno je sigurno – neće je biti lako sastaviti, a još će biti teže potrajati četiri godine bez turbulencija unutar nje.

dan.co.me