“Ot nas Petra Petrovića vladike crnogorskoga i kavaliera Rosijskoga svetlome Čiladin begu većilu Tahir pašinu i zabitu skadarskome milo i drago prijateljsko pozdravljenje.
A po tome, eto razumieš kako se glasi sa svake strane, da su se naši cari zaratili, ali ja nemam ot našega devleta nikakve zapoviedi u ime tog posla, nako samo što čuem da e rat kako ljudi govore i da e Karađorđie s njegovom vojskom istinito udario na toliko mjestah i uzeo Višegrad, Priepolje, Sjenicu, Dugu Poljanu i Novi Varoš, a Zvornik i Niš opkolio; pak čuem da e Hasan Hot su nekoliko vojske poša suprot Karađorđu i da se spravljaju spahie ot vaše zemlje da idu na vojsku. Ti znaš kako se mi s vama nalazimo u mir, a s Ercegovinom u rat. I meni dohode često žalbe ot našieh kraičnika na Turke ercegovačke, ALI JA DO SADA NIESAM PUŠTAO NIEDNOGA CRNOGORCA NI BRĐANINA MIMO NAŠIEH GRANICA DA IDE KARAĐORĐIJU NA POMOĆ; no ako to bude istina, da e Hasan Hot poša, kako ovamo čuemo, i ako spahie pođu svome caru na indat, valja da i mi idemo našemu i da ne rečete ere e s naše strane prievara.
Ja želim da se čisto razgovorimo i da ovi mir ne polomimo: zašto kad smo se umirili, niesmo za ovo posle nikakva razgovora, ni dogovora učinili, nako samo što mir među nama utvrdili i pogodbu učinili, ako bi koja strana zapoviedi ot svoga cara da ide suprot one druge na vojsku, da jedan drugog izvijesti mjesec dana priđe nego li s vojskom krenemo. I ja na ovu pogodbu sa sviema Crnogorcima i Brđanima stojim nepokobimo; a što se do Ercegovine tiče, to e naponase, mi š nima mira nemamo i ja vidim da oni nas zadievaju i da na sebe zlo i nesreću zovu, zašto ne paze kako će se braniti ot tolike vojske, koja na njih ide, no kako će svoju raju ćerati, doklen silom žalostne raetnike naćeraju, da učine kao što e Karađorđie s njegovom družinom učinio; ali neka Ercegovci čine što hoće, nego mi i vi da stojimo u mir. I zato što sam Bećir agi Serdareviću poradi Selmanage Mećikukića učini način, kako e pravo da s toga ne bude kakve smutnje.
I da si zdravo!
Na Cetinje, maja 28, 1809.”
Izvor:
Andrija Luburić i Špiro Perović , “Porijeklo i prošlost dinastije Petrovića, knjiga prva”, Beograd, 1940, str. 250 i 251.
Oni su pismo preuzeli iz lista “Sedmica” 1856. godine, str. 49.
tekst preuzet s Telegram grupe Crna Gora
